Šta objašnjava uspon ljudi?

Teško je kad shvatiš da spadaš u ''useless class'' :confused:

Ako ''ubiješ'' glasnika njegova ''izmišljena'' priča se briše 

Možda nešto nisam dobro shvatio i pročitao, ali ne vidim gde to Harari piše da nam država, novac itd. nisu potrebni (za osnovni život). Pa i dan danas postoje zajednice koje žive bez novca i države. I gde to piše da država ne deluje svojom silom u našoj stvarnosti. 
Inače, i šimpanze (psi, delfini itd.) imaju neke nivoe razuma - ali ni jedna životinja nema takvu maštu kao čovek. Mislim da je Harare to objašnjavao.
Eto, možda grešim, pa bih želeo da mi neko napiše gde to Harari piše.

Filozofija palanka je delo za koje postoji i ovakva pohvala: "po svojoj duhovnoj i filosofskoj dubini i grandioznosti namjerljivo ne samo u srpskoj kulturi i knjizevnosti XX vijeka, vec sigurno i u okvirima cjelokupne evropske kulture i iskustva novog vremena".

Iako se radi navodno tako dobrom delu, evropskog značaja, nije prvedeno ni na jedan evropski jezik. Pa kako to, kako je to moguće? Zato što je pisano zbrkano u teškim, dugim, pomodnim rečenicama, tako da se za sada nije pojavio neko ko bi hteo da pronikne u nerazumljive i ponavljajuće rečenice i da ga prenese evropskoj publici...

Evo Accu bi mogao, pošto se pozvao na nju, da nam objasni zašto smatra da je ta knjiga dobra. Naročito jer je smatra svojom biblijom, ako u njoj nešto nije rečeno, to onda ne postoji.

Citat dragant:

Napisao sam da ono što taj priča nije matematika, fizika, geometrija... gde se mogu izvesti nedvosmisleni dokazi….

U svakoj nauci se, primenom naučnih metoda, izvode nedvosmisleni načuni dokazi, u istoriji, u biologiji, geografiji, hemiji…. To čini suštinu nauke.
Citat dragant:

...Moja tvrdnja: Životinje od kojih su nastali ljudi su bile NAJZNAČAJNIJE životinje.
Obrazloženje: Kod tih životinja su postojale posebne predispozicije jer su od njih postali ljudi, i zbog toga su vrlo značajne. Njihovim razumevanjem bismo shvatili pojavu čoveka.

To što neko ima predispozicije ne čini ga značajnim. Takav postaje značajan tek ako se predispozicije ostvare. Neko u detinjstvu ima talent za muziku ali nikad nije ništa postigao u životu. Pa nećemo za tog reći: on je značajan. On je celo svoj život ostao benzčajan iako je imao talent.
Neki učenik u osnovnoj školi se provlači kroz razrede i nit je dobar učenik, nit je sprtista, nit drug itd. Dakle, sasvim je beznačajan i niko ga i ne pamti. Ali ponekad se desti da takav učeni kroz 20 godina postane odličan pisac, sportista, naučnik. Bez obzira na to, za njega će se i dalje govoriti da je bio beznačajan kao dečak (ali je danas značajan).
Ili recimo Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong itd. bili su pre više decenija beznačajni proizvođači jefine robe lošeg kvaliteta. Da, beznačajni. Što ne znači da su i danas takvi. Dakle „bili“ su beznačajni a danas nisu. Turska, Grčka, Španija itd. su bile sirote i beznačajne države - sve do ovog veka.
Sem toga neozbiljno je na osnovu jedne pogrešno shvaćene rečenice doneti negativnu ocenu o celokupnom ogromnom opusu jednog naučnika. Uostalom da je tako ne bi ga i to više puta zvali u TED.
Citat dragant:

… tvrdnje da sam rekao da je Nature nema vrednost. U spisku časopisa koje sam naveo (i to dva puta) da su izgubili ugled, časopisa Nature nema.

Naveo sam Nature jer je na tom primeru najlakše objasniti činjenicu da je Harari cenjeni autor brojnih članaka – jer pisao je i za taj ugledni časopis. U časopisu Nature nema mesta onima koji su šarlatani i lupetala.
Takođe, nisam dobio odgovor koji su to časopisi bolji od Gardijana, Fajnenšel tajsms, Njujork tajms… I koji su dokazi da su ti časopisi bili „nekada ugledni“, ali ne i danas.
Za Fajnenšal tajms u srpskoj Vikipediji piše „Smatra se da je ovo časopis sa najvećom reputacijom, koji čita većina poslovnih lidera.“ Za The New York Times piše: „… nacionalni novinski autoritet, što znači da se često navodi kao službena i autoritativna referenca za savremene događaje. … do sada je osvojio 127 Pulicerovih nagrada, više nego ijedan drugi list“ itd.
Citat dragant:

A one reči „zamlata“, „lupetalo“ „šarlatan“, to je bogatstvo srpskog jezika koje treba koristiti kada se pojavi prilika. Ne da treba, nego je šteta ne koristiti.

Ne radi se o bogatstvu jezika nego o vaspitanju i korektnom i kulturnom ophođenju. Jednostavno to nije lepo. Inače i psovke su deo bogatog rečnika našeg jezika, a opet….
Citat dragant:

A ono navođenja velikih imena istorije, u kontestu ovoga proizvoda i alatke kulturnog inženjeringa nad zapdnim društvom, to je nešto što AM treba da izbegava.

Primer govori kako se za svakog, pa čak i za Isusa, papu ili patrijarha može uvek nešto loše reći (što mnogi, kao što je poznato, i rade).
Na kraju, mislim da ništa novo nemamo šta da kažemo. Svako od nas će zadržati svoje mišljenje i zato ova diskusija dalje nema smisla i čitaoce više i ne interesuje. Ona se može nastaviti samo ako se napiše nešto sasvim, sasvim novo i različito od ovog dosadanjeg.

- Na 10:15 postaje jasan njegov program: Drzave i novac su fikcije u koje bez potrebe verujemo. Ne treba nam drzava, ne treba nam novac, ne trebaju nam cak ni pravnici.