Nauka
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Novi članak objavljen u časopisu Journal of Humanistic Psychology tvrdi da spoznaja (kognicija) nije nešto što se dešava unutar glave kao apstraktna obrada informacija. Umesto toga, ona proizlazi iz kontinuiranog angažmana otelotvorene osobe sa svetom – procesa koji autor opisuje kao postizanje „optimalnog zahvata”(optimal grip) nad sopstvenim okruženjem.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Gde je naše mesto u ovom prostranstvu koje zovemo domom? Ljudska bića imaju duboko ukorenjenu potrebu za smislom, ali je često tražimo na pogrešnim mestima — u horoskopima koji nam obećavaju da su zvezde poređane baš zbog našeg unapređenja na poslu ili u dogmama koje nas stavljaju u centar božanske pažnje. Međutim, nauka nam otvara oči pred veličanstvenom mašinerijom postojanja. Nil deGras Tajson nas poziva da usvojimo kosmičku perspektivu — ton koji nije samo intelektualno stimulativan, već duboko human i otrežnjujući. Razmislite o ovome: niste vi samo mali stanari u velikom univerzumu. Univerzum je deo vas.
Pročitaj više: Kosmička perspektiva: govori Nil deGras Tajson
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Nauka
Za mnoge je nauka u školi bila sinonim za dosadu – niz suvoparnih formula i memorisanje podataka koji nemaju veze sa životom. Ričard Fajnman je na svet gledao sasvim drugačije. Za njega je nauka bila izvor neiscrpnog uzbuđenja. Jednom je primetio da on u razmišljanju uživa na isti način na koji trkač uživa u znojenju – to je onaj "kick", onaj poseban nalet adrenalina koji dolazi sa naporom.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Kada je Demian Goos u martu 2025. godine zakoračio u kancelariju Karin Richter na Univerzitetu u Haleu, prvi detalj koji mu je privukao pažnju bila je bista na visokom postolju. Prikazivala je Georga Cantora kao stoičkog, snažnog intelektualca, vizionara koji je nepokolebljivo izdržao napade svojih savremenika. Ali Goos, tridesetpetogodišnji matematičar i novinar, nije tragao za kamenim spomenikom. On je tražio čoveka – onog anksioznog, usamljenog i duboko nesigurnog genija koji ga je opsedao više od godinu dana.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Boja je toliko elementaran deo našeg postojanja da retko zastanemo da preispitamo njenu prirodu. Ipak, ono što doživljavamo kao jednostavan vizuelni nadražaj, za Ervina Šredingera – jednog od utemeljivača kvantne mehanike – predstavljalo je duboku matematičku zagonetku. Iako ga istorija pamti po čuvenoj mački i talasnoj jednačini, Šredinger je pre tačno jednog veka postavio vizionarske temelje moderne teorije boja. Međutim, njegov model je ostao nedovršen, ostavljajući za sobom matematičke praznine koje su decenijama limitirale našu sposobnost da verno simuliramo ljudski vid.
Pročitaj više: Nakon 100 godina matematika je rešila zagonetku našeg vida
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Pitanje o poreklu ljudske svesti decenijama predstavlja „sveti gral” nauke. Kako jedan fizički organ, ta tri kilograma vlažnog tkiva u našoj lobanji, stvara subjektivni osećaj postojanja, kompleksne misli i duboke emocije? Decenijama smo svest posmatrali isključivo kroz prizmu klasične biologije i električnih impulsa neurona. Međutim, na pomolu je radikalan preokret: nova istraživanja sugerišu da biologija prestaje da bude samo hemija i postaje čista kvantna fizika. Naša svest možda nije puki nusproizvod biološke mašinerije, već sofisticirani kvantni fenomen koji nas povezuje sa samom tkaninom univerzuma.
Pročitaj više: Da li je vaša svest povezana sa čitavim univerzumom?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
