Astronomija
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Decenijama smo, oslanjajući se na Ajnštajna i Habla, pažljivo gradili modele svemira. Verovali smo da imamo čvrste brojeve: univerzum je star 13,8 milijardi godina, galaksije se razvijaju polako, a materija je na velikim skalama ravnomerno raspoređena. Imamo pravila, jednačine i modele koji rade – ili smo bar tako mislili.
Pročitaj više: Objekti koji prkose zakonima fizike i zbunjuju astronome
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
DESI podaci sugerišu nešto radikalno: tamna energija slabi. Ako se ovi podaci potvrde, to znači da tamna energija ima dinamičku prirodu, što bi primoralo naučnike da iz korena promene predviđanja o tome kako će se univerzum završiti.
Pročitaj više: Mapiranje beskonačnosti: najveća 3D mapa svemira
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Naša fundamentalna pretpostavka o univerzumu oslanja se na koncept izotropnosti – ideju da, posmatrano na dovoljno velikim skalama, svemir izgleda identično u svim pravcima. Ova slika o kosmičkoj simetriji nije bila samo estetska preferencija, već temelj na kojem smo gradili svoje razumevanje vremena i prostora.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Sve se menja aktivacijom Rubin opservatorije na vrhu Cerro Pachón u Čileu. Ovaj zajednički projekat američke Nacionalne naučne fondacije (NSF) i Ministarstva energetike (DOE) predstavlja „mašinu za otkrića“ koja nas uvodi u eru dinamičkog posmatranja. Rubin opservatorija će aktivno loviti kosmičke događaje u realnom vremenu, transformišući naše razumevanje kosmosa koji nikada ne spava.
Pročitaj više: Opservatorija Rubin: Sedam miliona „alarma“ svake noći
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Koja je razlika između gasnog giganta, smeđeg patuljka i zvezde? Odgovor se svodi se na nekoliko faktora:
Pročitaj više: Koje su razlike između gasnih giganata, smeđih patuljaka i zvezda?
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Astronomija
Da li smo sami u Univerzumu? To je jedno od najstarijih i najdubljih pitanja ljudskog postojanja. Iako se njime bavimo milenijumima, tek u poslednjim decenijama raspolažemo teorijskim alatima i empirijskim znanjem koji nam omogućavaju da to pitanje razmatramo na kvantitativan i smislen način. Ti napori najčešće se oslanjaju na koncepte kao što su Fermijev paradoks i Drejkova jednačina, ali i dalje ostavljaju prostor za nova, nijansiranija tumačenja.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Zamislite naš solarni sistem: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, čvrsti i stenoviti, nalaze se najbliže Suncu. Dalje, u hladnijim i mračnijim predelima, krstare gasni džinovi poput Jupitera i Saturna. Decenijama je ova arhitektura bila zlatni standard astrofizike. Tradicionalna teorija formiranja planeta objašnjava da snažno zračenje mlade zvezde "oduvava" lake gasove iz unutrašnjih delova sistema, ostavljajući iza sebe samo ogoljena, čvrsta stenovita jezgra od kojih nastaju stenovite planete. Gasni džinovi, s druge strane, nastaju tamo gde je dovoljno hladno da privuku i zadrže masivne gasne omotače.
Pročitaj više: Zašto je novootkriveni solarni sistem uzdrmao ono što znamo o planetama
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Astronomija
Nova tehnika, zasnovana na veštačkoj inteligenciji (AI), omogućila je munjevito "češljanje" celokupne Hablove arhive u potrazi za anomalijama. Ovaj revolucionarni pristup nije samo ubrzao proces, već je otkrio stotine objekata koji nikada ranije nisu viđeni.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
