Astronomija
- Detalji
- Napisao: Dušan Pavlović
- Kategorija: Astronomija
Svi znaju da gravitacija ima osobinu da savija putanju svetlosti. To je još i Njutn pretpostavio. Naime, on se zapitao: „Da li svetlosni zraci odstupaju od prave linije u gravitacionom polju nekog masivnog objekta?“, ali nije mogao da dođe do nekog načina da to dokaže i da nađe pravilo (formulu) po kojoj će tačno da izračuna koliko svetlost skreće u prisustvu gravitacije.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Astronomija
Smatra se da smo otkrili oko 5% univerzuma. I taj prostor je maprin. Mape koju su napravili Gott Juric i saradnici sa Princeton univerziteta možete vide ovde:
- Detalji
- Napisao: Miroslav Krstić
- Kategorija: Astronomija
Počeci astrofizičkih istraživanja univerzuma vezuju se za kraj 19 veka i to je kulminiralo Big-bang teorijom. Sada znamo da je vasiona stara oko 13,8 milijardi godina i ima veličinu od bar 240 milijardi triliona kilometara.. Ali u skorije vreme astronomi su počeli da pretpostavljaju zapanjujuće mogućnosti - vasiona, koju možemo da posmatramo, i u kojoj živimo, može da bude jedna od mnogih koje čine kosmos.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Astronomija
Vizuelni albedo je mera refleksije Sunčeve svetlosti, tj. ukupnog Sunčevog zračenja koje prima neko astronomsko telo, uzimajući u obzir samo vidljivu svetlost. Vizualni albedo Zemlje se menja i zavisi od brojnih faktora ali kažemo da iznosu 0,37, a Mesečev 0,12.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Astronomija
Great Attractor, ili kako bi mi rekli Veliki Privlačilac ili tako nešto, neko vreme je identifikovan kao glavni razlog zbog koga se naša galaksija i sve galaksije u blizini kreću u pravcu u kome se ona nalazi. Danas se misli da nas, zajedno sa samim Velikim Atraktorom, gura još masivniji Shapley Attractor. Naša galaksija se na donjoj slici nalazi u Lokalnoj grupi.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Astronomija
Kada stojimo na površini Zemlje, jasno nam je da je ona ograničenih dimenzija. Na bilo koju stranu da krenemo, vratićemo se u polaznu tačku, ili ako je promašimo, vrtećemo se u krugu. Ako probamo u dubinu, i ona je konačna, desetak hiljada kilometara i na drugoj smo strani. Jedino ako pogledamo u vis, u pravcu neba, tu izgleda nema ograničenja u tome koliko daleko se može otići.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Astronomija
Evropska svemirska agencija (ESA) je 2013. godine poslala satelit Gaia u svemir, opservatoriju za prikupljanje podatka o pozicijama, udaljenostima i kretanjima zvezda. Dobijeni podaci se koristite za izradu najvećeg 3D svemirskog kataloga ikada, koji ima ukupno milijardu zvezda, planeta, kometa, asteroida, kvazara i drugih nebeskih objekata.
Pročitaj više: Ovo nije fotografija nego mapa 1,8 milijardi zvezda Mlečnog puta
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Astronomija
Prošla godina bila je godina velike ljudske aktivnosti na Marsu. Zapravo automatskih letilica koje su stigle do Marsa. Čak tri robotske letilice su stigle do Marsa. Stizale su ovim redom.....
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
