Nauka
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Kvantna mehanika
Postoji grana fizike koja, mada u potpunosti pripada nauci, mnogima izgleda kao da se nalazi na tromeđi između nauke, mašte i paranormalnog. Jedan od tvoraca te grane fizike, kvantne teorije, je danski fizičar Nils Bor (Niels Bohr) koji je rekao: “Onaj ko nije šokiran kvantnom teorijom, nije je ni razumeo”.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Nauka
Matematičari dobro znaju kako statističkom obradom, bez falsifikovanja prikupljenih podataka, može da se utiče na konačan rezultat. Najčešći slučaj je ako se traži samo prosečna vrednost za veći broj prikupljenih podataka. Reklo bi se da se ovo lako računa i da je rezultat objektivan, ali u matematici je poznato više načina iskazivanja prosečne vrednosti.
Pročitaj više: Nauka i pseudonauka (28) Kako lagati uz pomoć statistike
- Detalji
- Napisao: Milan Mijić
- Kategorija: Nauka
Komunikacija nauke nije laka. Sabina Hosenfelder je u to unela u isto vreme i kompetetnost i osveženje.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Gausova kriva
Uzmimo u ruku 20 novčića i bacimo ih na sto. Koliko je palo na “glavu”, a koliko na “pismo”? Verovatno je da ima približan broj i jednih i drugih, jer je to najverovatnija mogućnost (“entropija zatvorenog sistema raste”, rekli bi fizičari, koji entropiju izjednačavaju sa količinom nereda). A da li može da se pojavi svih 20 “glava”? Svakako da može, mada to nije mnogo verovatno: možemo da očekujemo da će se to dogoditi u jednom od oko milion slučajeva.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Nauka
Godine 1996, John Horgan napisao je knjigu pod nazivom "Kraj nauke" u kojoj je tvrdio da je nauka stala i da se više neće pokrenuti. To ga je, ne tako iznenađujuće, učinilo neprijateljem br.1 naučnika, jer nije smešno kada ti neko prorekne kraj profesije.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Nauka
Od pogrešne procene do verovanja
Često nam je potrebno da procenimo koliko je verovatan neki događaj. Ako, recimo, bacimo novčić, postoji 50% mogućnosti da padne na “glavu” i isto toliko da dobijemo “pismo”. Kolika je verovatnoća da ćemo do kraja dana osetiti zemljotres? Veoma mala, ali svakako veća od nule. A da će tokom sledećeg meseca pasti kiša? Velika, ali ipak manja od 100%. Za neke događaje možemo sa velikom tačnošću da procenimo verovatnoću, ali neke situacije su varljive i lako navedu na pogrešnu procenu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
