Bernard Šo i srpska azbuka - FNT Lab

Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao baš laži nego pre “urbanih legendi” jer izneta neistina nema uticaja u ovom svetu. Srpska ćirilica je jedinstvena zbog toga što jedan znak odgovara jednom glasu. Meni je čitljivija (читљивија) od latinice, naročito na malim ekranima mob.telefona. Npr u latinici kada se naređaju tanka slova jedno do drugog. Još jedan primer: milija/милија. Ako ste stariji pa slabije vidite, razlika je osetna. Cena je što ćir. troši više mesta. Druga stvar koja mi smeta kod latinice su kvačice na slovima č ć ž š pa i đ. Naročito kod č i ć, jer traže naprezanje da se tačno vide u nepovoljnim uslovima (engleski abeceda ih nema). A sigurno ste se sretali da trebate na nekom stranom formularu da popunite svoje podatke sa nekim od tih slova, obično ić u prezimenu, pa ste verovatno upisali bez akcneta, tj. samo ic. Kada su u pitanju velika slova i dobro dizajnirani natpisi ili parole, problem je još veći, kvačice u drugom redu onemogućavaju da dva reda približite proizvoljno i dobijete kompaktnu formu. Ćirilica nema tih kvačica i što omogućava bolja dizajnerska rešenja. Npr
LEPA
MAŠA
Zamislite da je ovo naslov knjige velikim slovima. Velika kvačica na Š vas ograničava da napravite kompaktnji naslov.
ЛЕПА
МАША
Ode možete Mašu, ako treba, prilepiti uz LEPA.

Ćirilično malo slovo ć (ћ) je interesantno. Čuo sam da ono predstavlja pravoslavnu crkvu. Znamo razliku pravoslavnih i katoličkih hramova. Prvi imaju zaobljenu polukružnu arhitekturu i ulaze, a drugi izvijenu, vitku. To zaobljenje vidimo u donjem delu slova ћ, a u gorenjem delu je krst, koji uvek stoji na crkvi. Posebno je interesantno malo đ (ђ). Tu vidimo crkvu ali su tu uključeni i svi upokojeni, to je repić koji ide ispod osnove linije slova i zahvaća ono što je ispod zemlje.

Pošto sam se bravo izdavanjem knjiga, u jednom periоdu sam imao ideju da u latiničnim knjigama koje štampam modifikujem latinicu, tako da jedan znak bude jedan glas, da nađem po jedan znak za slova lj i nj. Poljaci imaju precrtano l (л), što bi moglo predstavljati lj (љ), a španci imaju n sa tilidom iznad što bi moglo biti nj (њ). Srećom, nisam to sproveo u delo.

Ineče najlepše ćirlično slovo mi je Ž: Ж, verovatno jer se sa njim piše ЖЕНА a i vidimo struk žene u njemu.