Razgovor sa profesorom Filipovićem (DRUGI deo)

Komentari

Najuzbudljivija noć 2026? Pomračenje sunca, kiša meteora Perseidi i parada 6 planeta!

Milan Milošević Juče

TEST
Čitač Juče

"Kada svetlost neke daleke zvezde prođe blizu Sunca ...
Леми Juče

Navucite zavese na prozore i nemojte izlazliti dok ...
Balad 3 dana pre

"Znate li da Ai ne može da zamisli slučajni broj" „Da ...
Miki 4 dana pre

Zanimljiv tekst, ali AI tek za sada radi tako kako ...

Detalji: Napisao: Astronomski magazin; Kategorija: TV Astronomija; Datum kreiranja: 02 Mart 2025

PROFESOR MIROSLAV D. FILIPOVIĆ́ je naučnik, filozof i filantrop.

Više od dve decenije prof. Filipović radi na Univerzitetu Zapadni Sidnej. Pre toga bavio se istraživanjima na Maks Plankovom Institutu u Nemačkoj. Sada je predsednik najveće narodne opservatorije u Australiji (Penrith Observatory). Napisao je preko 200 radova objavljenih stručnim i naučnim časopisima.

Drugi deo razgovora sa profesorom Miroslavom Filipovićem, Beograđaninom koji već nekoliko decenija razvija veoma uspešnu karijeru naučnika u Sidneju u Australiji, na Univerzitetu Zapadni Sidnej.

PRVI deo razgovora bio je posvećen životnom putu profesora, a u ovom, drugom delu, govorili smo o najvećim izazovima fizike i astronomije (o tamnim stvarima: materiji i energiji), o novoj knjizi prof. Filipoviće, o tome zašto živimo samo do 100 godina (manje ili više), o metafizici, o Perunu (slovenski bog po kome je ime dobio najmlađi ostatak supernove u Galaksiji), o putovanju na Mars….

<< Razgovor sa profesorom Filipovićem (prvi deo)

Astronomski magazin

Zadnji tekstovi:

Najuzbudljivija noć 2026? Pomračenje sunca, kiša meteora Perseidi i parada 6 planeta! (Hits 6806)
Klima: kako je moguće da se svako mesto na planeti zagreva „brže od proseka“? (Hits 1893)
Prijedočani će u srijedu posmatrati djelimično pomračenje Sunca. (Hits 324)
SIRIJUS ODUŠEVIO SUGRAĐANE JAVNIM POSMATRANJEM ZVJEZDANOG NEBA (Hits 498)
Hubble otkriva prvu od nedostajućih crnih jama u zvijezdanim jatima (Hits 599)

Load more articles from this author

Komentari

1

Dragan Tanaskoski

1 year ago

Oba dela bila su sa zanimljivim informacijama i razmišljanjima. Naročito o jedinstvenosti naše planete i pogubnosti kosmičkog zračenja i uopšte prostora van Zemlje. U razgovoru o eventualnom postojanju života u svemiru Zorkić je postavio zanimljivo pitanje, čemu sve te milijarde galaksija, zvezdi, planeta ako nigde nema života. Iz ovog pitanja se pokazuje kako je čovek rođen za smisao, kako nam je potrebno da postoji smisao, odnosno dobar razlog. I kako time u čoveku postoji vera i potraga ka onome što je dobro.

A odgovor na to pitanje, čemu sve to, po meni je lak. Čak ih ima dva. Prvi je naučno ateistički: Sve to postoji zarad nas, da bismo se u narednim milionima i milijardama godina proširili po svim tim galaksijama (i pored pogubnosti tog prostora). Drugi, metafizičko kracionistički: Da nam Tvorac pokaže kako su veličanstvena dela njegova. Ne samo materijalne tvorevina, nego i fizičkih zakoni koji u njoj vladaju. Stvorenog života i nas ljudi kao vrhunca njegovog stvaranja. Zapravo oba odgovara konverigiraju ka istom i homocentrična su.