Postovanje,Molim pitanje jedno? Kako Bosna i Hercegovina moze pristupit clanstvu Sub-Regional European Astronomical Committee(SREAC) kakvi su uslovi Hvala u napred.
Povodom Vašeg gore napisanog članka imao bih par komentara.
Sto se tice pogodnog mesta za život:
Nemoguće je predvideti sve mogućnosti za pronalazak pogodnog mesta za zivot. Mislim da olako isključujete gomilu mogućnosti (spiralne galaksije pre svega) - znate ono milijarde galaksija x milijarde zvezda = veoma veliki broj mogućnosti... i sami na kraju tog dela teksta ostavljate mogućnost, a poučeni primerom Zemlje, i ako samo mogućnost postoji nastaće život.
Dalje ono o udaljenosti planete od matične zvezde, ekscentričnosti orbite, potrebi postojanja satelita, itd, sve su to paralele sa zemljom i uslovima za postanak zivota na njoj s obzirom na njene fizičke osobine. A sta da je Zemlja malo masivnija, ili teža, ili lakša, itd, to bi dopuštalo brojne druge mogućnosti (da bude bliže ili dalje Suncu, da je klima jednolična, itd).
Suvise se oslanjate na primer Zemlje i njeno trenutno stanje, tj. ako nije ovako ne može drugačije. Ne slažem se sa tim. I na samoj Zemlji je tokom geološke istorije dolazilo do drastičnih promena (promene klime, promene mesta magnetnih polova, udari asteroida, supervulkani, promene veličine ekscentiteta - a to je ono što samo znamo) ali zivot je nastao i dalje se nastavljao, iako je ponekad bilo zbrisano i preko 95% postojećeg života (devon - trijas, kreda - kenozoik). Uostalom podela geološke istorije Zemlje se i bazira na takvim mestima u njenoj istoriji kada je dolazilo do drastične promene zivota na zemlji da se od tada može pratiti potpuno drugačiji evolutivni tok života.
Na samoj Zemlji je toliko toga zavisilo od sreće da je veća verovatnoća bila da zivota uopšte ne bude od toga da on postoji, ali ipak evo nas gde smo. Možda su svi ti katastrofični događaji koji su se desavali samo usporavali nastanak i razvoj života. Uzmite u obzir verovatnoću das takvih potresa u istoriji Zemlje nije bilo, gde bi sada životu bio kraj.
Moramo razlikovati tri osnovna pojma: život uopšte, inteligentni život, i inteligentni i samosvesni život. Bakterije su život, kao i ljudi, biljke, korali, virusi, vironi bakteriofagi, itd. Ne možemo poreći da pojedine vrste životinja nisu inteligentni (delfini, majmuni, oktopodi, psi, mačke, itd). Ali samo su ljudi samosvesni inteligentni život.
Mišljenja sam da je mogućnost nastanka života veoma velika, i da ga ima bezbroj vrsta i oblika na bezbroj mesta u svemiru. Inteligentni i samosvesni život je ipak drugo pitanje
Ne mogu da rečima iskažem sva svoja razmišljanja na tu temu ali kao sto je već negde recčeno: ako u svemiru ipak nema života onda je to ogromno traćenje prostora i vremena a tek onda mi nismo ni svesni koliko smo ustvari usamljeni.
Pitam se koliko je izvodljiva misija koja bi usporila ovaj asteroid dovoljno da on ostane u Zemljinoj orbiti, tj zanima me koja je njegova brzina u odnosu na brzinu Zemlje. Ukoliko bi uspeli da ga zadrzimo u orbiti dobili bi velik i lako dostupan prostor za svemirsku stanicu i odlican kontrateg za kasniju izgradnju svemirskog lifta (za koji sam uveren da cemo imati tehnologiju za tih dvadesetak godina). Znam da zvuci megalomanski, ali postoji znacajna mogucnost da je zapravo izvodljivo.
@PredragA
Bilo je nekih tehničkih problema na serveru vezanih za zaštitu od SPAM-a. Rešeno je, trebalo bi da registracija sada radi
Za praćenje vesti na sajtu (i aktivnosti društva) preporučujem RSS kanal. Mnogo je praktičniji od e-mail liste a poslednjih godina pristutan je na svim savremenijim sajtovima
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
