Ovaj, inače dobar, tekst M.Tumpića optimalno je prilagođen za AM, s obzirom da tema tangira ESA, „Roskosmos“ i NASA. Ako dozvolite, akcentirao bih „deo“ koji se tiče „Roskosmos“-a. Radni susret „Roskosmosa“-a i ESA je bio u Moskvi 6.o.m.. V.A.Popovkin je 9.o.m. dao intervju listu „Коммерсант Власть” na temu ruska kosmonautika u bližoj budućnosti (nije bilo reči o misijamana na Mars). Ne bih o odgovorima Popovkina, osim da konstatujem da je intervju “logičan nastavak” izjave Popovkina od 30.3. o.g. – Rusija ne mora da ulaže izuzetne ekonomske napore da bi osvojila prvo mesto u kosmičkoj trci; strategija razvoja je učvrstiti se u prvoj trojci; Možemo biti prvi, ako nam se godišnje da 340 mlrd.dolara; U Rusiji treba rešavati mnoge druge zadatake, osim kosmičkih; U ruskoj Akedemiji nauka ima mnogo instituta i svi bi da žive dobro, ali Federalni kosmički program neće “hraniti” te institute, već će rešavati zadatke.
Prvi put sam o pokvarenum tranzistorima čitao početkom 2011. godine (http://www.federalspace.ru/main.php?id=2&nid=15433). Tekst je preneo zvanični sajt “Roskosmos”-a, što mu daje posebnu težinu. Sagovornik novinara je bio akademik RAN Михаил Маров, jedan od projektanata letova na Mars i Veneru, čiji su stavovi, po logici stvari, za respekt. Otuda se moj komentar ne odnosi na, inače dobar, tekst (temu) D.Dragovića, već na "nešto drugo".
Zašto se M.Markov baš tada “javio” sa tom temom? Zašto je taj tekst (indirektno) podržan od “Roskosmos”-a? Pri tome M.Markov doslovno kaže “mi smo ruski ljudi, nikada nismo imali odnos prema kvalitetu kao na Zapadu. I danas u nizu grana glavni instrument naše tehnologije često je malj (кувалда), a elektronika je osetljiva stvar”.
U ruskim sredstvima javnog informisanja ima i drugih mišljenja. Isti taj tranzistor KT 312 je besprekorno radio u ruskoj vojnoj tehnici, ali u uslovima vazduha. A u uslovima vakuma? Uslova vakuma, navodno, u kosmičkim aparatima nije ni bilo jer su elektrokomponente bile u hermetičkim kapsulama sa inertnim gasom (iznutra) ili zalivene voskom. Zamena zlatnih provodnika aluminijumskim dovela je do oksidacije. Od čega su oksidirali? Inače, Rusija je u to vreme imala veoma velike zlatne rezerve, ili prevedeno na običan jezik, zlata. I danas se pravi “zlatni KT 312” i košta oko 1$.
Osobito mi je drago da 'Voje' rade i obavljaju ikakvne naučne zadatke. Interesuje me kojim uređajima na letilicama se meri magnetno polje oko njih? Takođe, da li misliš da su ovakve povremene vesti sa sondi deo pokušaja pratećeg tima da opravdaju svoje plate koje im stižu već godinama iako je misija ipak okončana? Da li znač koliko ljudi čini trenutni tim i koliko (makar orijentaciono) košta održavanje 'Voja' u životu?
Najbolji mi je komentar na kraju - "Samo dok Srbija sakupi pare za kosmodrom, pa će do tada i ova raketa biti napravljena ...". Znači - nikad. I eto, opet će Srbija da bude kriva :))
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
