Halejeva kometa krenula ka nama
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Komete
Halejeva kometa je najpoznatija od svih kometa koje su upisane u astronomske kataloge. Nazvana je po engleskom astronomu Edmundu Haleju koji ju je posmatrao 1682. godine i, na osnovu zapisa o pojavama kometa od 1531. do 1607., shvatio da se ona periodično javlja na našem nebu. Iako ovu kometu nije otkrio sam Halej, ona je dobila njegovo ime upravo zbog ovog otkrića. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je ova kometa bila opažena još 240. godine pre naše ere i zatim kasnije sve do novog doba više puta – samo sve do Haleja nije se znalo da se radi o istoj kometi.
Meseci Sunčevog Sistema – Mimas
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Meseci Sunčevog Sistema – Mimas
Mimas je Saturnov najbliži veći mesec I odlikuje se impresivnim kraterom zbog kojeg ovaj satelit izgleda kao čuvena zvezda smrti iz Ratova zvezda, a najmanji je objekat sunčevog sistema koji ima sferičan oblik usled sile gravitacije, zbog čega je posebno interesantan astronomima. U ovom videu otkrićemo koje misterije krije Saturnov mesec Mimas, I videćemo kakvu interakciju ima sa Saturnovim prstenovima aIi i sa drugim satelitima u ovom sistemu.
Preuzmite NIGHTSCAPE magazin
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Mediji
Besplatni časopis za očuvanje noćnih ljepota
Nova teorija o tamnoj materiji objašnjava dve zagonetke
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Pre dva dana phys.org je objavio novu teorija o tamnoj materiji, SIDM, koja objašnjava dve astrofizičke zagonetke: visoko gusti halo u masivnoj galaksiji i niske gustine haloa u ultradifuznim galaksijama. Tekst prenosimo u celosti.
Pročitaj više: Nova teorija o tamnoj materiji objašnjava dve zagonetke
ChatGPT o misteriji tamne materije
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Tražili smo od GPT-a, verzije obučene aprla 2023. (gpt-4-1106) da nam odgovori na pitanja o tamnoj materiji.
Kako je nastao naziv "tamna materija"
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Fizičari i njihovi najbliži rođaci astronomi i astrofizičari kada treba da daju ime nekim objektima puštaju svojoj bujnoj mašti na volju, a posledica su često interesantni, ponekad besmisleni nazivi. Uzmite na primer kvarkove. Sam naziv kvark je detinjast i nema baš nikakve veze sa fizikom. A to je tek početak jer kvarkova ima šest tipova sa svojim simpatičnim ali imenima bez ikakvog smisla: grnji, donji, čarobni, strani, vršni, dubinski (nazivi su prema Vikipedijama, a nemojte se čuditi ako nađete i naka druga imena za isti kvark).
Godinu dana ChatGPT-a
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Tehnologija
Vrijeme je za zimske „suze Sv. Lovre”: Geminidi 2023.
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Meteori
Poželite želju i sačekajte koji minut da se ostvari
Pročitaj više: Vrijeme je za zimske „suze Sv. Lovre”: Geminidi 2023.
Evolucija Marsa - NASA
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Pre nekoliko milijardi godina, kada je Crvena planeta bila mlada, izgleda da je imala gustu atmosferu koja je bila dovoljno topla da podrži okeane tečne vode - kritičnog sastojka za život. Animacija pokazuje kako se površina Marsa mogla pojaviti tokom ovog drevnog perioda klementa, počevši od preletanja Marsovog jezera. Umetnikov koncept je zasnovan na dokazima da je Mars nekada bio veoma drugačiji...
Nauka i pseudonauka (28) Kako lagati uz pomoć statistike
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Nauka
Matematičari dobro znaju kako statističkom obradom, bez falsifikovanja prikupljenih podataka, može da se utiče na konačan rezultat. Najčešći slučaj je ako se traži samo prosečna vrednost za veći broj prikupljenih podataka. Reklo bi se da se ovo lako računa i da je rezultat objektivan, ali u matematici je poznato više načina iskazivanja prosečne vrednosti.
Pročitaj više: Nauka i pseudonauka (28) Kako lagati uz pomoć statistike
Strana 212 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
