Apolo 17: Kako je protekla poslednja Nasina misija na Mesec
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Apolo 17 je bila do sada poslednja uspešna sa ljudskom posadom koja se uspešno spustila na Mesec i bila je zadnja misija čoveka koji je napustio orbitu oko Zemlje.
U mnogo čemu oborila je rekorde prethodnih ekspedicija na Mesec. Ona je skupila najviše lunarnih uzoraka, tajala je najduže i prevalila najveće rastojanje na Mesecu.
Pogledajte šta su astronauti misije otkrili na Mesecu.
Pročitaj više: Apolo 17: Kako je protekla poslednja Nasina misija na Mesec
Zvjezdani komšiluk
- Detalji
- Napisao: Neđeljko Jeknić
- Kategorija: Zvezde
Koliko Sunce ima komšija u nekom bližem okruženju? Ako bi oko Sunca opisali sferu poluprečnika 5 parseka ili 16,3 svjetlosne godine, obuhvatili bi 76 zvijezda. Samo 9 od njih je dovoljno svijetlo da bi ih mogli vidjeti golim okom. Ovih 76 objekata je raspoređeno u 54 zvjezdana (ili stelarna) sistema. Otprilike polovina ovih zvijezda predstavlja solo sisteme, kao što je naše Sunce, dok su druga polovina binarni ili sistemi sa tri objekta. Nama najbliži sistem sa četiri zvijezde je izvan ove zamišljene sfere, nekih 19 svjetlosnih godina udaljen od nas. Na internetu je dostupno nekoliko kataloga nama najbližih zvijezda, a čini mi se da je ovaj najažurniji i najkompletniji: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_nearest_stars_and_brown_dwarfs
Koliko je sati na Međunarodnoj svemirskoj stanici?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: ISS
Međunarodna svemirska stanica svakog dana obleti Zemlju po 16 puta i toliko puta na stanici Sunce izađe i zatim zađe. Pa koliko je onda sati na Stanici? I kako se tamo računa vreme?
Pročitaj više: Koliko je sati na Međunarodnoj svemirskoj stanici?
Prvi susret 'BepiColomba' sa Merkurom
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Šta ti je reklama – neke misije budu lansirane i jednostavno zaboravljene, dok se o nekima sve zna iako su još u PowerPointu. Tako je bilo i sa 'BepiColombom'. Iako je odobrena još 2000, lansirana je tek 2018. i predstavlja zajednički evropsko-japanski planetni projekat. Iako čitava misija košta preko $2 milijarde, da li zbog cilja misije, Merkura ('najdosadnije planete', kako je neki smatraju), ili zbog politike (trke SAD-Kina, privatnih inicijativa, ljudskih posada itd.), tek čitava misija protiče ispod radara. Čak i ja, koji se trudim da pokrivam čitav japanski program, pisao sam o sondi samo u par navrata (recimo ovde). Došlo je vreme da ispravim propust, ako ništa onda zato jer je 4-tonska sonda prošle nedelje imala svoj prvi od mnogih susreta sa Merkurom. Plan je da se ova planeta proučava sa orbite punih 10 godina! (Ali Merkurovih. Naših oko 7.)
Da li su peščane oluje na Marsu izvor zodijačke svetlosti?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Mars
Jedna od velikih žrtava svetlosnog zagađenja je zodijačko svetlo. Ako već postoji toliki ljudi koji nikada nisu videli Mlečni put sopstvenim očima jer ne mogu da uživaju u tamnom nebu, bolje da ne govorimo o ovoj pojavi. Zodijačko svetlo je raspršeno svetlo nejasno trouglastog oblika koje se može videti na dobrom delu neba bez Meseca neposredno pre izlaska Sunca u jesen ili nedugo nakon zalaska Sunca u proleće. Dugo vremena je poreklo zodijačke svetlosti, poznate i kao 'lažna zora', bilo misterija. Znalo se samo da se sastoji od vrlo finih čestica koje se nalaze u ekliptike – ravni u kojoj kruže planete pa otud i pridev 'zodijački' – koje raspršuju Sunčevu svetlost. No, šta bi mogao biti izvor tih čestica? Svi dokazi su ukazivali na komete kao na krivce. One su bili jedini poznati objekti koji su izbacivali materijal prilikom priblaska Suncu, stvarajući upadljive repove koje svi poznajemo. Konkretno, kratkoperiodične komete Jupiterove porodice su bile glavni osumnjičeni, jer su objekti koji seku unutrašnji solarni sistem i relativno se često fragmentiraju. Međutim, ubrzo se pojavila suparnička teorija: Sudari između asteroida Glavnog pojasa...
Pročitaj više: Da li su peščane oluje na Marsu izvor zodijačke svetlosti?
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Događaji
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su Šukuro Manabe (Syukuro Manabe), Klaus Haselman (Klaus Hasselmann) i Đorđo Parizi (Giorgio Parisi).
Pročitaj više: Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku
Senke Galilejevih satelita
- Detalji
- Napisao: Laslo Kočmaroš
- Kategorija: Posmatranja
Pogled na Jupiter kroz okular teleskopa pretprošle noći u vreme tranzita oko 22h (04.10.)
Marsov niz kratera
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fotografija
Naša planeta je geološki, mada i u svakom drugom pogledu, veoma živa i njeni se ožiljci vremenom izbrišu. Ostala čvrsta tela Sunčevog sistema nemaju takvu prirodu i zato tragovi prošlih vremea na njima ostaju sačuvani milionima gaodina. Evo jedne zanimljive slike koja svedoči o gore rečenom.
Rusi pretekli Holivud, snimaju film u orbiti
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Zanimljivosti
Ruska glumica, reditelj i prateći profesionalni astronaut, juče u utorak (4.10.2021), poleteli su ka Međunarodnoj svemirskoj stanici na letu Sojuza MS-19. Njihova misija je da snime prvi igrani film u svemiru. To bi bio prvi tzv. celovečernji film snimljen na licu mesta, u svemiru. Znamo da su dosadašnji kadrovi filmova koji se dešavaju u svemiru snimani u studiju ili pomoću kompjuterskih tehnika. Setimo se šta je Kjubirik rekao: Film koji bude bolji od Odiseje 2001, moraće biti snimljen na licu mesta. Verovatno, ali malo verovatno da će to uspeti baš ovom prvom filmu.
Čovjek i svemir
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Događaji
Bez Čovjeka se ne može, srećom na planetu još uvijek ima Ljudi
Strana 386 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
