Kolarac: Milutin Milanković - predavanje Zorana Kneževića
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Predavanja
Objavljujemo tonski zapis predavanja dr Zorana Kneževića o Milutinu Milankoviću. Predavanje je održano u Kolarčevoj zadužbini, Bepgrad, 26. decembra 2019.
 |
MILUTIN MILANKOVIĆ je jedan od najvećih srpskih naučnika. Bio je matematičar, geofizičar, građevinski inženjer, klimatolog, astronom, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu. Njegov najveći doprinos nauci je, verovatno, objašnjenje dugoročnih promena klime na Zemlji koje su prouzrokovane promenom njenog položaja u odnosu na Sunce. Naime, objasnio je da su precesija (kružno kretanje rotacione ose), promena ugla rotacione ose planete i ekscentrična putanja Zemlje oko Sunca dominantni faktori promene klime. Te promene odigravaju se u ciklusima koje je izračunao za proteklih 600 000 godina i ukazao na naredni stogodišnji period.
Pročitaj više: Kolarac: Milutin Milanković - predavanje Zorana Kneževića
Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Opservatorije
Malo je opservatorija koje su tako kultne kao Arecibo iz Portorika. Pojavljivao se u mnoštvu dela fantastike, bilo direktno bilo kao 'futuristički' prizor, iako je njegova najpoznatija pojava nesumnjivo bila u filmu 'Contact' prema romanu Carla Sagana. Njegov položaj, izgrađen je u prekrasnom pejzažu između brda iskorištavajući prirodnu depresiju u terenu i s bujnom vegetacijom oko i ispod parabole teleskopa, stvorio je jedinstveno, gotovo čarobno okruženje. Antena Arecibo je dovršena 1963. godine i do 2016. je predstavljala najveći radio teleskop na svetu, s impresivnih 305 metara u prečniku. Nažalost, duga i plodna istorija ove opservatorije završila se 1. decembra 2020, kada se 820-tonska platforma obešena na visinu od 150 metara srušila na glavnu antenu, uzrokujući ozbiljnu štetu.
Pročitaj više: Adios radioteleskopu Arecibo, simbolu astronomije
Kineska sonda Chang'e 5 uspešno sletela na Mesec! Snimak sletanja na površinu
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Kineska sonda Chang'e 5 uspešno sletela na Mesec! Snimak sletanja na površinu
Prvog Decembra 2020-te godine, Kinezi su uspešno prizemljili sondu Chang'e 5 na Mesečevu površinu. Sonda je uspešno uzela uzorak Mesečevog tla i priprema se za povratak ka Zemlji.
Pročitaj više: Kineska sonda Chang'e 5 uspešno sletela na Mesec! Snimak sletanja na površinu
Da li su Viking sonde otkrile život na Marsu tokom 70tih godina?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Did the Viking probes discover life on Mars back in the 70s?
Ma koliko surov bio Mars je ipak, pored Zemlje, najzgodnije mesto za život. Sedamdesetih godina prošlog veka posetile su ga letelice Viking 1 i 2 tražeći znake života na njemu. Šta su pronašle?
Pročitaj više: Da li su Viking sonde otkrile život na Marsu tokom 70tih godina?
'Chang-e 5' – sve spremno za uzimanje prvih uzoraka sa Meseca posle 44 godine
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Kinez 'Chang'e 5' sleteo je juče 1. decembra 2020. u 13:11 po našem vremenu u regiji Mons Rümker (43,1° sev., 51,8° zap.). Cilj mu je prikupljanje uzoraka našeg satelita kako bi ih doneo na Zemlju. Poslednji put misija donošenja lunarnih uzoraka organizovana je pre 44 godine, kada je sovjetska 'Луна 24' donela na Zemlju oko 170 grama Mesečevog regolita. Nakon uspešnog lansiranja 24. novembra, 'Chang'e' je izvršio dve korekcije putanje pre nego što je stigao do Meseca. Prva se odigrala 24. novembra u 12:06, kada je aparat bio udaljen 160.000 km od Zemlje, a motorni impuls je trajao 2 sekunde. Druga je izvedena sledećeg dana u isto vreme, kada je sonda bila na 270.000 km, i trajala je 6 sekundi. Na kraju je 'Chang'e 5' postavljen u orbitu 28. novembra u 10:58, nakon uključivanja motora YF-37 orbitnog modula snage 3000 N u trajanju od 17 minuta (btw, ovaj motor je sličan onom koji nosi marsovska sonda 'Tianwen 1'). Prva orbita je bila jako eliptična, visine oko 220×5600 km i nagiba 42,4°. Sledećeg dana u 10:23 motor je uključen još jednom da bi zaokruglio orbitu, ovog puta na visini oko 220 km.
Pročitaj više: 'Chang-e 5' – sve spremno za uzimanje prvih uzoraka sa Meseca posle 44 godine
Ne propustite 21.12.2020
- Detalji
- Napisao: Čedomir Stanković
- Kategorija: Posmatranja
Beše to davno, još 2012. godine.
Veštački asteroid 2020 SO: povratak stepena 'Centaur' misije 'Surveyor 2'
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Događaji
20. septembra 1966, NASA je lansirala sondu 'Surveyor 2' na Mesec u misiji 'Atlas-Centaur 7'. Raketa je uzletela s rampe Cape Canaveral 36A, a II stepen 'Centaur D' bio je odgovoran za postavljanje sonde na trajektoriju ka našem satelitu. Ubrzo nakon toga, 'Centaur' se izgubio u svemiru. Mislili smo da je zauvek izgubljen, ali čini se da se ove godine vratio u blizinu Zemlje i postao privremeni satelit naše planete. Prošlog septembra teleskop Pan-STARRS, smešten na otoku Maui (Havaji) i poznat po otkrivanju brojnih asteroida u blizini Zemlje (NEO), objavio je novo otkriće: asteroid 2020 SO. Kao i u slučaju većine sličnih otkrića, radilo se o malom asteroidu prečnika samo nekoliko metara koji je, ostavljajući po strani mogućnost da pogodi Zemlju u bliskoj budućnosti, bio potpuno neinteresantan. Ali analiza njegove orbite je brzo privukla pažnju. 2020 SO je kružio oko Sunca po orbiti gotovo sličnoj Zemljinoj. Ova vrsta orbite je malo verovatna za asteroid zbog njene ogromne nestabilnosti, jer bi gravitacija naše planete vrlo brzo istisnula takav objekt (bila bi samo malo stabilnija da se asteroid nalazio na jednoj od Lagranžovih tačaka L3, L4ili L5Zemljine orbite, ali dostizanje tih tačaka je vrlo teško).
Pročitaj više: Veštački asteroid 2020 SO: povratak stepena 'Centaur' misije 'Surveyor 2'
Koliko će Sunce biti veliko kada postane crveni džin?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sunce
Život Sunca se sastoji od pretvaranje vodonika u helijum što je proces u kome se svake sekunde četiri milina tona materije pretvori u energiju. Jedan sasvim mali deo te energije dospeva na Zemlju i omogućava da svi mi, sva živa bića na planeti živimo.
Pročitaj više: Koliko će Sunce biti veliko kada postane crveni džin?
Najopasnije stvorenje na Zemlji
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
The Most Dangerous Species On Earth Are Human
Za vas izabrao dipl. inž. Draško I. Dragović
Šta čitaju prijatelji iz kampa: Slavko Stojanov
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Knjižara
ŠTA ČITA SLAVKO STOJANOV?
(astrofotograf, paleontolog amater, putnik)
Pročitaj više: Šta čitaju prijatelji iz kampa: Slavko Stojanov
Strana 461 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
