Svemir koji je postojao pre Velikog praska

Detalji

Napisao: Dragan Tanaskoski

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: 09 Oktobar 2020

Postojao je svemir pre Velikog praska, a dokazi za njegovo postojanje i dalje se mogu videti u crnim rupama, rekao je niko drugi do Rodžer Penrouz, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku . Ovu izjavu je dao posle uručenja Nobelove nagrade.

Pročitaj više: Svemir koji je postojao pre Velikog praska

VRT FIZIKE: Plodovi Černobilja

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: TV Astronomija

Datum kreiranja: 09 Oktobar 2020

VRT FIZIKE: Plodovi Černobilja

U Republici Srbiji je zakonom zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta za fiziku u Beogradu u trinaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“. 

Pročitaj više: VRT FIZIKE: Plodovi Černobilja

Poređenje: ljudska otkrića tokom vremena

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: TV Astronomija

Datum kreiranja: 08 Oktobar 2020

Comparison: Human Discovery Through Time

Kada je čovek otkrio: astronomiju, broj Pi, algebru, alfabet, gramatiku, anatomiju, komete, naočare, brzinu svetla, hemiju, anasteziju, fosile dinosaurusa, apsolutnu nulu, entropiju, viruse, radioaktivnost, pomeranje kontinenata, Veliki prasak, širenje univerzuma, nuklearnu fuziju, proteine, strukturu DNK, kosmičko mikrotalasno zračenje, tamnu energija…..

Pročitaj više: Poređenje: ljudska otkrića tokom vremena

Nobelova nagrada za fiziku (2020)

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Događaji

Datum kreiranja: 08 Oktobar 2020

• fizika

Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su Rodžer Penrouz (Roger Penrose), Rajnhard Gencel (Reinhard Genzel) i Andrea Gez (Andrea Ghez).

Pročitaj više: Nobelova nagrada za fiziku (2020)

Venerini vulkani

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Venera

Datum kreiranja: 07 Oktobar 2020

Da li je u pitanju geologija, astronomija, fakti ili jednostavno loš marketing, ne znam, ali je činjenica da su Zemljanima unutrašnje planete – dosadne. Da ne bi Sovjeta, o Veneri ne bi znali skoro ništa, iako je bila prva planeta koju smo sleteli ('Венера 7'). Danas je uglavnom koriste za gravitaciona ubrzavanja drugih međuplanetnih sondi. Trenutno se samo (polu)pokvarena japanska sonda 'Akatsuki' nalazi u izduženoj eliptičnoj orbiti oko Venere još od 2015, ali Rusi, Ameri i Indusi planiraju skore posete čak i roverima, 'a kad će... ne zna se'. A da se na Veneri ima šta da se vidi, ima se...

Pročitaj više: Venerini vulkani

Lunarni rover 'Rashid' Ujedinjenih Emirata

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: 07 Oktobar 2020

Nakon lansiranja sonde 'Al Amal' ('Nada') na Mars i slanja svog prvog kosmonauta, Hazzaa Al Mansourija, na ruski 'Sojuz', novonastali kosmički program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja punom brzinom.

Pročitaj više: Lunarni rover 'Rashid' Ujedinjenih Emirata

'Voyageri' po stoti put

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: 07 Oktobar 2020

• vojadžer
• voyager

Ako sam se u mladosti poistovećivao isajednom misijom, to su onda bili 'Voyageri'.

Pročitaj više: 'Voyageri' po stoti put

Sadr - fotografija: Konstantinos Christodoulopoulos

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Fotografija

Datum kreiranja: 06 Oktobar 2020

• Cygnus
• sadr

Sadr

Supergigantska zvezda Gamma Cygny je markirna zvezda u centru asterizma Northern Cross (Severni krst), sazvežđa Cygnus (tj. Labud na našem). Ona ima i svoje lično ime: Sadr što dolazi od arapskog صدر ṣadr "prsa".

Fotografiju je napravio i sliku nam poslao grčki astronom Konstantinos Christodoulopoulos

Pročitaj više: Sadr - fotografija: Konstantinos Christodoulopoulos

Poslat radarski hardver za misiju na Jupiter

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: 06 Oktobar 2020

Dojadili su ti moji textovi iz istorije? Hoćeš taze vest? Evo samo za tebe. Pošto je ovaj dan pred istekom, pa dok Saša ovo okači, vest neće biti baš u real timeu ali nije bitno... bićeš u toku koliko je to kod nas moguće.

Pročitaj više: Poslat radarski hardver za misiju na Jupiter

Problemi Nasinog programa za planetna istraživanja

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Misije

Datum kreiranja: 06 Oktobar 2020

NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.

Pročitaj više: Problemi Nasinog programa za planetna istraživanja