Digitalna revolucija u direktnom snimanju egzoplaneta: PLACID instrument
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Vansolarne planete
Otkrivanje i karakterizacija egzoplaneta, planeta izvan našeg Sunčevog sistema, predstavlja jedno od najuzbudljivijih polja moderne astronomije. Iako je većina od skoro 6.000 do sada otkrivenih egzoplaneta pronađena indirektnim metodama, direktno snimanje nudi neuporedivo dublji uvid u njihovo formiranje, sastav i atmosferu. Međutim, direktno snimanje je izuzetno izazovno zbog ogromne razlike u sjaju između zvezde domaćina i njenih mnogo tamnijih planeta. U tom kontekstu, razvoj novih tehnologija poput PLACID (Programmable Liquid-crystal Active Coronagraphic Imager for the DAG telescope) instrumenta predstavlja značajan korak napred, donoseći digitalnu revoluciju u ovu oblast.
Pročitaj više: Digitalna revolucija u direktnom snimanju egzoplaneta: PLACID instrument
AKL- Petnica: Srđan Penjivrag: Čiji je naš Mesec
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Konferencije
Mesec je u žiži interesovanja velikih sila. On je dovoljno daleko da mu neki ne mogu ni prići, ali je i dovoljno blizu da neki mogu. I sada se oni bore za svoje parče Meseca, jer Mesec je rudnik!
Pročitaj više: AKL- Petnica: Srđan Penjivrag: Čiji je naš Mesec
Fizika: Kako ogromni brodovi stoje u mestu
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Zamislite prizor: masivni teretni brod, čelični džin od 100.000 tona, mirno stoji na pučini. Ali on nije zaista miran. Neprestano se bori protiv dva nevidljiva neprijatelja: vetra koji ga gura po površini i morskih struja koje vuku njegov trup. Šta mislite da drži takvog giganta na mestu protiv ovih neumoljivih sila? Najčešći odgovor je jednostavan: ogromno, teško sidro.
Cefeide: Kosmički svetionici koji mere svemir
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Zvezde
Kada noću pogledamo u zvezdano nebo, suočavamo se sa jednim od najstarijih i najtežih pitanja u astronomiji: koliko su daleko ta svetla na nebu? Određivanje udaljenosti u svemiru nije samo puka znatiželja; to je temelj za razumevanje veličine, strukture i evolucije kosmosa. Bez pouzdanih mera, zvezde ostaju samo svetle tačke, a galaksije nejasne mrlje. Upravo u rešavanju ove zagonetke, jedna posebna vrsta zvezda – Cefeide – odigrala je ključnu, revolucionarnu ulogu.
Pročitaj više: Cefeide: Kosmički svetionici koji mere svemir
AKL- Petnica: Aleksandar Bogojević: Pokušaj sagledavanja šume
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Konferencije
Hmmm, ovo mora da je zanimljivo predavanje (nećete nikad pogoditi o čemu je)
Pročitaj više: AKL- Petnica: Aleksandar Bogojević: Pokušaj sagledavanja šume
Staršip izveštaj: 14.10.2025: Uspešan test broj 11 i kraj za verziju 2
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Misije
Uspešno lansiranje SpaceX-ovog Starshipa, najveće i najmoćnije rakete ikada napravljene, odjeknulo je širom sveta. Nakon dva uzastopna uspešna test leta, čini se da je program uhvatio zamah. Dok su medijski izveštaji uglavnom fokusirani na impresivne snimke poletanja i sletanja, iza ovog tehnološkog poduhvata kriju se još fascinantnije i manje poznate činjenice koje otkrivaju pravu prirodu ambicija, metodologije i budućnosti ovog projekta.
Pročitaj više: Staršip izveštaj: 14.10.2025: Uspešan test broj 11 i kraj za verziju 2
JWST otkriva skrivenu crvenu supergigantsku zvezdu neposredno pre eksplozije
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Zvezde
Svemirski teleskop James Webb (JWST) je ponovo pomerio granice astronomije, otkrivajući masivnu crvenu supergigantsku zvezdu neposredno pre nego što je eksplodirala. Ovo revolucionarno otkriće, objavljeno 9. oktobra 2025. godine, rešava dugogodišnju kosmičku misteriju i pruža neviđen uvid u poslednje trenutke života masivnih zvezda.
Pročitaj više: JWST otkriva skrivenu crvenu supergigantsku zvezdu neposredno pre eksplozije
Šta ako ljudi nestanu sa Zemlje? (Vremenska linija do 100 miliona godina kasnije)
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Šta ako ljudi nestanu sa Zemlje? (Vremenska linija do 100 miliona godina kasnije)
What If Humans Disappeared from Earth? (Timeline to 100 Million Years Later)
Od napuštenih gradova koji se polako dave u tišini do džungli koje ponovo zauzimaju nebodere, ovo je naučna vremenska linija onoga što bi se zapravo dogodilo našoj planeti tokom narednih 100 miliona godina — ako bismo nestali bez traga.
Pročitaj više: Šta ako ljudi nestanu sa Zemlje? (Vremenska linija do 100 miliona godina kasnije)
Evropski orbiter na Marsu snimio međuzvezdanu kometu 3I/ATLAS u prolazu pored Crvene planete
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Komete
Evropska sonda na Marsu svedočila je proletanju međuzvezdane komete 3I/ATLAS pored Crvene planete početkom meseca. Dana 3. oktobra, kometa 3I/ATLAS proletela je na udaljenosti od 30 miliona kilometara od Marsa. Orbiter za praćenje gasova u tragovima (TGO) Evropske svemirske agencije (ESA) bio je spreman za ovaj bliski susret, snimajući uljeza pomoću svog sistema za snimanje površine u boji i stereo tehnici (CaSSIS).
A možda tamne materije i tamne energije i nema?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali ni jedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje.
Pročitaj više: A možda tamne materije i tamne energije i nema?
Strana 70 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
