Astronomski Instrumenti

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 02 Mart 2021

Rusija je lansirala novi meteorološki satelit usmeren na posmatranje arktičkih regija. Lansiranje 'Aрктика-M' №1 obavljeno je u nedelju 28. februara 2021. u 06:55 UTC raketom 'Союз-2.1б' / 'Фрегат' koja je poletela s rampe ПУ-6 zone №31 kosmodroma Bajkonur. Lansiranje meteorološkog satelita obično nije posebno zanimljiva vijest, ali u ovom slučaju govorimo o projektu koji se razvija preko deset godina. Zapravo, program 'Арктика' pretrpio je nebrojena odgađanja od svog početka, do te mere da se činilo da je odgođen na neodređeno vreme. 'Арктика' je rođena 2006. godine s ciljem promocije eksploatacije arktičkih resursa, jednog od prioriteta Kremlja.

Pročitaj više: Lansiran ruski satelit 'Arktika-M1'

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 01 Mart 2021

Nasuprot nekim oblastima astronautike o kojima već cvrkuću i vrapci na grani, ima oblasti potpuno nepoznatih široj javnosti. Danas ću reći nešto o jednoj od njih – o sovjetskim kosmičkim teleskopima. Njihov razvoj je dosegao vrhunac u SSSR-u tokom 80-ih godina. Tada su rođeni brojni projekti koji su trebali da stvoriti novu generaciju satelita sposobnih za podmatranje svemira na različitim talasnim dužinama. Na nesreću svojih konstruktora, SSSR je nedugo nakon toga prestao da postoji, a s njim je nestala mogućnost da mnoge od ovih zanimljivih predloga postanu stvarnost.

Pročitaj više: Zlatno doba sovjetskih kosmičkih teleskopa

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 16 Februar 2021

Od čega se sastoji unutrašnjost neutronske zvezde? 'Pa, to je apsurdno pitanje' – mogli bismo da pomislimo – 'od čega bi se sastojala ako ne od neutrona?' Nije, međutim, tako jednostavno. Odgovor na ovo pitanje otvara vrata novom carstvu fizike čestica i boljem razumevanju evolucije zvezda pa, prema tome, čitavog kosmosa. Sada ćemo, zahvaljujući novom Nasinom rentgenskom teleskopu koji je lansiran pre koju godinu teretnim brodom 'Dragon CRS-11', biti bliže rešavanju ove zagonetke. Naziv instrumenta: NICER (Neutron star Interior Composition Explorer).

Pročitaj više: 'NICER': rendgenski teleskop za otkrivanje sastava neutronskih zvezda

Detalji

Napisao: Dragan Tanaskoski

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 18 Decembar 2020

• fast

Kina je objavila da je otvorila svoj radio-teleskop od 500 m (FAST, Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope, 五百米口径球面射电望远镜) kako za domaće tako i za strane naučnike. Nalazi se u prirodnom udubljenu u dolini Davodang (大窝凼洼地), Pingtangu, oblast Guizhou. U izradi je primenjen inovativan dizajn.

Pročitaj više: Zvanično pušten u rad 500 metarski kineski radio-teleskop

Detalji

Napisao: Tomas Nemeš

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 20 Novembar 2020

Kako sam modifikovao analognu kameru za video nadzor u kameru za planetarnu astrofotografiju.

Pročitaj više: Kamera za video nadzor kao kamera za astrofotografiju

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Astronomski Instrumenti

Datum kreiranja: 14 Oktobar 2020

• gaofen

Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)

Pročitaj više: Kineski veliki kosmički teleskop za posmatranje Zemlje