Preminuo je Radmilo Mulić

Pre gotovo 20 godina sa torbama punim knjiga i sa stolom na rasklapanje u naš astronomski kamp na Letenki došao je Radmilo Mulić. 

On je bio jedini koji se odazvao pozivu da u kampu napravi malu, portabl knjižaru, a zvali smo mnoge, pa zapravo sve knjižare i izdavačke kuće u Novom Sadu i okolini. Od tada je Radmilo svake godine dolazio i izlagao odabrane knjige iz svoje nadaleko čuvenje knjižare neobičnog imena „Mala velika knjiga“. Knjižara je smeštena u Sokolskom domu, kraj Dunavskog parka u centru Novog Sada. 

Radmilova knjižara u kampu

Radmilo je zaista bio redovan i uporan učesnik kampa. Jednom je čak došepao sa štakom i nogom u gipsu i torbom knjiga u drugoj ruci. 

Samo jednom se desilo da je izostao sa kampa, ali i tada je obezbedio da njegove knjige stignu pred ostale učesnike. Bližila se ponoć i bili smo na poljani sa teleskopima kada je zazvonio telefon. Javljao se Radmilo preko Skajpa. Rekao je: „Alo, Sale, ja sam u Americi, nisam stigao da ti se javim, izvini, ali ništa ne brini doći će sutra moj sin sa knjigama, pa mu pomozi malo da se smesti…“. 

I preko cele godine u svojoj knjižari bi pričao o kampu posebno roditeljima i njihovoj deci. Rekao bi „A je l znate da se svake godine na Fruškoj gori…“ i onda bi pričao o kampu i sladio im astronomiju. 

Radmilo daje izjavu za televiziju

Biografija Radmila Mulića je bogata i preobilna za jedan članak i zato o njoj neću pisati ništa. Reći ću samo da je ona utkana u istoriju čitavog grada i sve važne kulturne događaje u više od pola veka.  

Poslednji put sam se sa Radmilom čuo pre nekoliko nedelja. Zvao je i rekao „Sale moj, evo u knjižaru je došao jedan otac sa dvoje dece pa ih interesuje kada je ove godine kamp“. Rekoh mu i obećah da ću uskoro svratiti kod njega. „Sale, uvek si dobrodošao“. 

Pre neki dan, bio je četvrtak, prolazio sam pored knjižare „Mala velika knjiga“. Već sam zakoračio na stepenik da uđem u nju kad sam video da je dosta kasno, a kod Radmila čovek ne možda da dođe na manje od pola sata. Pomislim zato doći ću sutra. Ali sutradan stigla je strašna vest: Radmilo Mulić je umro. Iznenada, naprasno. Njegovo veliko srce je popustilo i on je otišao zauvek. 

Strašno nas je sve iz naše astronomske zajednice pogodila ta vest. Radmilo jako nam nedostaješ.