Neizvesno učešće Rusije u Mesečevoj orbitalnoj stanici

Nešto se izgleda desilo na sastanku o Mesečevoj stanici, što opovrgava vest koju smo juče objavili. Naime, u novoj vesti koja je upravo pristigla, kaže se:

 Credit: Boeing 

Rusija ne može sebi da dozvoli učešće u projektu Mesečeve stanice sa SAD-om na bazi drugostepene uloge i namerava da predloži svoj projekat stanice, rekao je rukovodilac "Roskosmosa" Dmitrij Rogozin.

"Hoće li ona biti ruska ili međunarodna, to je predmet pregovora" - rekao je on, i dodao da nije isključeno da se projektu pridruže SAD. Mesečeva stanica, po njemu, može biti sazdana i sa partnerima iz BRIKS-a.

Od prvih dana ovog projekta imam popriličnu rezervisanost o osnovnim ciljevima Mesečeve stanice. Orbita na kojoj NASA želi da postavi stanicu ne pruža mnogo fleksibilnosti za istraživanja površine Meseca, što bi, po meni trebao biti njen primarni cilj.

Smatram da je pravilnije ići sa Mesečevom bazom na površini i započeti sveobuhvatni program istraživanja na površini Meseca, umesto što će se potrošiti ogroman novac za Mesečevu stanicu na kojoj će povremeno boraviti ekipe astronauta koje tamo, u poređenju sa MKS-om, veoma malo toga mogu korisnog da urade.

  Credit: Boeing  

Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• Misteriozna smrt Jurija Gagarina (2) (Hits 1703)
• Misteriozna smrt Jurija Gagarina (Hits 2285)
• Srbija i kosmos (Hits 5185)
• Prva kosmička lansiranja 2019. (Hits 3898)
• 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca (Hits 4162)
• Load more articles from this author