Nova analiza pokazuje da verovatno postoji mnogo više egzoplaneta sličnih Zemlji, sa tečnom vodom nego što se pretpostavljalo, što značajno povećava šanse za pronalaženje života. Rad otkriva da čak i tamo gde uslovi nisu idealni za postojanje tečne vode na površini planete, mnoge planete imaju geološke uslove pogodne za tečnu vodu ispod površine.
Najnovija analiza otkriva za dva reda veličine veće šanse za postojanje tečne vode na planaetama, time verovatnoću postojanja i održivosti života na tim planetama.
Na konferenciji za geohemiju Goldschmidt u Lionu, glavni istraživač dr Lujendra Ojha (Rutgers univerzitet, Nju Džerzi, SAD) je izjavio: "Znamo da je prisustvo tečne vode ključno za život. Naš rad pokazuje da se voda može pronaći na mestima koja nismo mnogo uzimali u obzir. Ovo značajno povećava šanse za pronalaženje okruženja gde bi život, teorijski, mogao da se razvije".
Istraživači su otkrili da čak i ako je površina planete zaleđena, postoji dva glavna načina na koja se može generisati dovoljno toplote da omogući vodi da se tečna nalazi ispod leda.
Lujendra Ojha je rekao: "Kao stanovnici Zemlje, trenutno smo srećni jer imamo tačno dovoljnu količinu gasova staklene bašte u atmosferi da bi tečna voda bila stabilna na površini. Međutim, ako bi Zemlja izgubila svoje gasove koji daju staklenu baštu, prosečna globalna površinska temperatura bila bi otprilike -18 stepeni Celzijusa, i većina površinske tečne vode bi se potpuno zamrzla. Pre nekoliko milijardi godina, to se zapravo dogodilo na našoj planeti i površinska tečna voda se potpuno smrzla. Međutim, to ne znači da je voda bila potpuno čvrsta svuda. Na primer, toplota iz radioaktivnosti duboko u Zemlji može dovoljno zagrejati vodu da ostane tečna. Čak i danas vidimo da se to dešava na mestima poput Antarktika i kanadskog Arktika, gde uprkos hladnoći postoje velika podzemna jezera tečne vode, održavana toplotom koju generiše radioaktivnost. Čak postoji neki dokaz koji ukazuje da se to može dešavati i trenutno na južnom polu Marsa".
Doktor Ojha je nastavio: "Neki od meseca koje možete pronaći u Sunčevom sistemu (na primer, Evropa ili Enceladus) imaju značajne količine podzemne tečne vode, iako su im površine potpuno zaleđene. To je zato što njihov unutrašnjost stalno pomeraju gravitacioni efekti velikih planeta oko kojih orbitiraju, kao što su Saturn i Jupiter. To je slično efektu našeg Meseca na plimu, ali mnogo jače. To čini mesece Jupitera i Saturna glavnim kandidatima za pronalaženje života u našem Sunčevom sistemu i mnoge buduće misije su planirane da istraže ova tela".
Analiza je posmatrala planete koje su pronađene oko najčešćeg tipa zvezda - M patuljastih zvezda (crveni patuljci). To su male zvezde, koje su mnogo hladnije od našeg Sunca. 70% zvezda u našoj galaksiji su M patuljaste zvezde i većina stenovitih i egzoplaneta sličnih Zemlji, koje su do sada pronađene, orbitiraju oko M patuljastih zvezda.
"Modelirali smo mogućnost generisanja i održavanja tečne vode na egzoplanetama koje orbitiraju oko M patuljastih zvezda tako što smo razmatrali samo toplotu generisanu od strane planete. Ustanovili smo da kada se uzme u obzir mogućnost tečne vode koja se generiše radioaktivnošću, verovatno je da visok procenat ovih egzoplaneta može imati dovoljno toplote da održi tečnu vodu - mnogo više nego što smo pretpostavljali.
Pre nego što smo počeli da razmatramo ovu podzemnu vodu, procenjivano je da će oko 1 stenovita planeta na svakih 100 zvezda imati tečnu vodu. Novi model pokazuje da, ako su uslovi pravi, ovo može biti jedna planeta po zvezdi. Dakle, imamo sto puta veće šanse da pronađemo tečnu vodu nego što smo mislili. U Mlečnom putu postoji oko 100 milijardi zvezda. To predstavlja veoma dobre šanse za poreklo života negde u svemiru".
Najranija misija ka "ledenim svetovima" biće Nasina misija Europa Clipper https://europa.nasa.gov/, koja treba da bude lansirana 2024. godine i stigne do Jupiterovog meseca Evrope 2030. godine.
Komentarišući to, profesor Abel Méndez (Direktor Laboratorije za planetarnu naseljivost, Univerzitet Puerto Riko u Arecibu) je rekao: "Mogućnost okeana skrivenih ispod ledenih ploča proširuje potencijal naše galaksije za više naseljivih svetova. Glavni izazov je osmisliti načine za otkrivanje ovih staništa pomoću budućih teleskopa".
Za više detalja pogledaj te rad objavljen u časopisu Nature Communications (https://www.nature.com/articles/s41467-022-35187-4) i https://www.nature.com/articles/s41467-023-37487-9.
Goldschmidt konferencija je glavna konferencija za geohemiju u svetu. To je zajednički kongres Evropskog udruženja za geohemiju i Geochemical Society (SAD). Održava se u Lionu, Francuska, od 9. do 14. jula. Očekuje se dolazak skoro 5000 delegata. https://conf.goldschmidt.info/goldschmidt/2023/goldschmidt/2023/meetingapp.cgi
Tekst ne pruža više detalja o istraživanju, otkrićima i njihovom značaju. Takođe ne pruža ilustracije, ali ukazuje na značaj istraživanja planeta crvenih patuljaka.
Preuzeto sa: https://www.eurekalert.org/news-releases/994755
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Ja mogu samo da ponovim: čovek je opako stvorenje, ali i plemenito. Postoji bezbroj primera njegove humanosti, plemenitosti, dobrote. Da nije tako čovek bi odavno izumro.
Isuviše jednostrano i isključivo tumačite život na Zemlji. Čovek jeste zlo stvorenje, ali je i plemenito i postoji bezbroj primera neverovatne požrtvovatnosti, plemenitosti i dobrote čoveka - tokom čitave istorije. Čovek je stvorio oružje, ali i vanredno vredana umetnička dela. Vi gledate samo ružnu stranu života na Zemlji a ne vidite onu drugu - koja inače preovladava, jer da nije tako ne bi života ni bilo.
Što se tiče broja svetova pogodnih za složen život kakav mi znamo, zasnovanog na vodi (ostalo je SF), prepričaću šta je rekao dr Justin Popovića: svemir je hermetički zatovrena grobnica. Možemo da obiđemo, naselimo, bezbrojne svetove, da dođemo do njegovog kraja, ali uvek nas čeka smrt na svakom od tih mesta. Tako da i sa te strane gledano, broj svetova pogodnih za život nema dublji značaj. Ali ovo je sajt koji se bavi prvenstvno astronomskim, manje filosovskim, još manje religioznim temama, zato taj članka. To znači da je ovo ili neko drugo istraživanje pokazalo da je 100 puta MANJA verovatnoća postojanja planata sa vodom, taj tekst bi isto bio objavljen kao ovaj, bez stava da li je to dobro ili ne.
Objašanjavao si da je sve žrtva. Slažem se. Svi se za nekoga žrtvuju. Biljke za životinje, životinje za čoveka, čoveka za drugog čoveka, i na kraju Gospod za sve ljude. Ako se nema vera u smisao žrtve, onda je život mesto bez racionalnog odgovora, bez smisla, pakao sam!
U kontekstu tvog pitanje kakav bi život izabrao, odgovor bi bio: Večni život u ljubavi sa Gospodom i onima koji ga ljube.
* lagana voda (glavna komponenta uobičajene vode za ljude) ; H2O
* teška voda (deuterijum) ; D2O
* super teška voda (tritijum) ; T2O
* tricijum-deuterijumska voda ; TDO
* tricijum-proteinska voda ; THO
* deuterijum-proteinska voda, DHO
Ono što može biti interesantno je da ono što je na zemlji veštački izotop, ne znači da je i u Svemiru veštački, možda je i prirodni. Drugo koju to vodu mi tražimo u Svemiru (ili u našoj Galaksiji), da li H2O (laka voda) ili smatramo da su sve vode pogodne za život?