Vansolarne planete
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
Teleskop James Webb (JWST) nam je nedavno otkrio surovu, ali fantastičnu površinu vansolarne planete LHS 3844 b. To je prvi put da možemo da vidimo neke vansolarne planete. I to je upravo fantastično.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
Moderna astronomija se danas ne suočava samo sa prostranstvima svemira, već i sa pravim "okeanom" sirovih podataka koji prevazilaze kapacitete ljudskog uma. NASA-ina misija TESS (Transiting Exoplanet Survey Satellite) tokom prve četiri godine rada zabeležila je posmatranja preko 2,2 miliona zvezda. Svaka od tih zvezda nudi digitalni trag, ali identifikacija suptilnih signala koji ukazuju na postojanje planete zahteva nadljudsku preciznost.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
Tokom 2025. godine, broj potvrđenih egzoplaneta koje pratimo prešao je 6.000. Ovaj neverovatan prag – dostignut velikim delom zahvaljujući moćnim svemirskim teleskopima kao što su NASA-in Kepler i Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) – stigao je samo tri decenije nakon prvog otkrića planete koja kruži oko zvezde slične Suncu. Ova otkrića otkrivaju univerzum koji je daleko čudniji i raznovrsniji od našeg Sunčevog sistema, sa planetama koje prkose našem razumevanju o tome kako se planetarni sistemi formiraju i evoluiraju. Ovaj članak istražuje neka od najintrigantnijih i najneobičnijih otkrića egzoplaneta iz 2025. godine.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
Jupiter je neprikosnoveni gigant našeg Sunčevog sistema, toliko prostran da bi u njega mogle da stanu sve ostale planete zajedno. Ipak, u poređenju sa novootkrivenim rekorderom u sazvežđu Herkul, čak i Jupiter izgleda skromno. Da bismo lakše vizuelizovali ovu kosmičku razmeru, poslužimo se poređenjem: ako bi Jupiter bio veličine grejpfruta, ova novootkrivena planeta bila bi veličine – lubenice.
Pročitaj više: O najvećoj vansolarnoj planeti ikada otkrivenoj
- Detalji
- Napisao: ESO
- Kategorija: Vansolarne planete
Tokom vikenda, četvorometarski višestruki spektroskopski teleskop 4MOST uspešno je završio svoja prva testna posmatranja. Instaliran na teleskopu VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy), koji pripada Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu, 4MOST je najveći instrument ...
Pročitaj više: Hiljade očiju uprtih u nebo: 4MOST video prvo svetlo
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
NASA-in Institut za nauku o egzoplanetama (NExScI), koji deluje pri Kalifornijskom tehnološkom institutu (Caltech) u Pasadeni, zvanično je potvrdio da broj egzoplaneta, planeta izvan Sunčevog sistema, sada iznosi više od 6.000. Ovi podaci se ne temelje na pojedinačnom otkriću, već se broj ažurira kontinuirano, kako naučnici širom sveta potvrđuju nove planete.
Pročitaj više: Potvrđeno više od 6.000 egzoplaneta: Ulazimo u novu eru istraživanja
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Vansolarne planete
Potraga za egzoplanetama, planetama koje kruže oko zvezda izvan našeg Sunčevog sistema, doživela je procvat poslednjih decenija. Najčešća metoda za njihovo otkrivanje je tranzitna metoda, koja podrazumeva merenje blagog pada sjaja zvezde kada egzoplaneta prođe ispred nje. Iako je ova metoda izuzetno efikasna za pronalaženje planeta, precizno određivanje njihovih karakteristika, poput veličine, može biti izazovno zbog inherentnih neizvesnosti u merenjima. Nova studija, objavljena na arXiv preprint serveru, nudi rešenje koje može petostruko povećati tačnost podataka o egzoplanetama – korekciju efekta zatamnjenja ruba zvezde.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Vansolarne planete
Otkrivanje i karakterizacija egzoplaneta, planeta izvan našeg Sunčevog sistema, predstavlja jedno od najuzbudljivijih polja moderne astronomije. Iako je većina od skoro 6.000 do sada otkrivenih egzoplaneta pronađena indirektnim metodama, direktno snimanje nudi neuporedivo dublji uvid u njihovo formiranje, sastav i atmosferu. Međutim, direktno snimanje je izuzetno izazovno zbog ogromne razlike u sjaju između zvezde domaćina i njenih mnogo tamnijih planeta. U tom kontekstu, razvoj novih tehnologija poput PLACID (Programmable Liquid-crystal Active Coronagraphic Imager for the DAG telescope) instrumenta predstavlja značajan korak napred, donoseći digitalnu revoluciju u ovu oblast.
Pročitaj više: Digitalna revolucija u direktnom snimanju egzoplaneta: PLACID instrument
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
