Astronautika: istorija

Vukašine, sve si rekao u jednoj rečenici, o čemu sam ja pisao 100 strana!

Mitja, to ti je tema ne za njigu nego za 10 knjiga. Jednom davno sam napisao priču o sovjetskim kosmičkim antenama, koje su pratile miisije na Mesec i Veneru. To da vidiš na šta danas liči - da se rasplačeš. Ko zna gde je taj text sada...

Mirko-Damirko, to je problem i u Rusiji ali i drugde. Ni mi nismoizuzetak. Sretao sam ljude koji su osnovali Vinču - da njih čuješ i njihove priče, ti bi mislio da su neki Marsocvi ili da su iz CERN-a. Danas nemamo ništa. Rusima su početkom veka otekle iz zemlje reke akademika, inženjera, profesora, čitavih fabrika i instituta, milijarde dolara vredne sirovine i patenti... otišli ko je davao lovu. U Izrael, u obe Koreje, Kinu, USA, među Arape... svuda. Lično sam upoznao neke.
Zato kad čuješ da Rusi danas rade je pravo čudo.
Pa vidiš da mi više ne umemo ni 'fiću' da napravimo, ili traktor a nekada smo samo u Indiju prodavali po 5000 kom. godišnje (15 dnevno).
Zanimljivo je kako prateći kosmonautiku lepo možeš da pratiš i stanje u društvu i u svetu

Dobra letelica, šteta što nije korišćena i što je tako završila, isto važi i za Energiju, po meni to je najlepša raketa a i izgleda baš nekako mačo, moćno.

Konačno!
Ovaj text je objavljen na sajtu pre puno godina, ali je bio loše opremljen i nekomforan za pregled i čitanje. Uz Zorkićevu pomoć, rešili smo da ga obnovimo, popravimo i ponovo objavimo.
Priča je jako zanimljiva i po mnogima pretstavlja sami vrh sovjetske kosmonautike - nikad se posle toga nisu oporavili. Buran je, iako ga zlobno nazivaju kopijom šatlova, po mnogo čemu jedinstven i neponovljiv.
Za mene je bio mora, jedna od 3 najteže priče za pisanje. Ne računajući na ruskom, ovo je najdetaljnija priča o ovom projektu na čitavom netu, bar koliko ja znam
Priča je posvećena tehnološkim frikovima, pa zaato srećno čitanje