Kao da su potrebni.
Jedna od najpoznatijih zavera je ona koja kaže da čovek nikada nije zakoračio na Mesec. Donekle razumem one koji sumnjaju u istinitost ovog podviga. Uostalom, evo nas; prošle su četiri decenije otkada smo putovali na Mesec i od tada se niko nije vratio tamo. Kako je to moguće? Program 'Apollo' se čini gotovo poput stare zaboravljene legende koja je tokom godina stekla mistične tonove. Normalno je da postoje ljudi koji sumnjaju. Pa ipak, postojala su vremena kada su izleti na Mesec bili rutinski. Šta više, na Mesec smo zakoračili ne jednom, već u šest različitih prilika, a 12 astronauta je šetalo po njegovoj površini. Konačni dokaz da smo bili tamo, tvrdoglavo ignorisan od strane tih zaverenika, jesu fotografije 6 lokacija za sletanje misija 'Apollo'snimljene sondom LRO ('Lunar Reconnaissance Orbiter'). Na tim slikama možemo da vidimo sletne stepene 6 lunarnih modula i, posebno, tragove astronauta. Biće onih koji će reći da su i ove slike montaža (ima svega u Gospodnjem vinogradu) i zato je moju pažnju privukla sledeća fotografija:
Ono što vidimo jeste krater Surveyor koji se nalazi u Okeanu Oluje (3,02º južno, 23,42º zapadno). Sa desne strane imamo sliku snimljenu sondom 'Lunar Orbiter 3' početkom 1967. Sa leve strane imamo isto područje sa identičnim uslovima osvetlenja, koje je 2013. godine snimila kamera LROC sonde 'LRO'. Uočavate li razlike? Ako se zagledate, videćete da postoje dve tačke koje bacaju senke. Veća je sletni stepen lunarnog modula 'Apollo 12' 'Intrepid' koji je sleteo na ivicu kratera 19. novembra 1969. Manja je sonda 'Surveyor 3', koja je prethodno sletela 20. aprila 1967. Poredeći obe slike videćemo male linije druge boje. To su otisci stopala koje su astronauti Pete Conrad i Alan Bean ostavili na regolitu tokom svoje dve kosmičke šetnje.
Mesto spuštanja 'Apolla 12' (NASA/LRO).
Sonda 'Surveyor 3' sa 'Intrepidovim' lunarnim modulom u pozadini koju je 1969. godine fotografisala posada 'Apollo 12' (NASA).
Vidite? Nepogrešiv dokaz (ako je to uopšte potrebno) da smo jednom zakoračili na Mesec. A kao bonus, najbolje su slike područja sletanja SVIH 'Apolla' koje je snimio 'LRO'.
'Apollo 11':
'Apollo 14':
'Apollo 15':
'Apollo 16':
'Apollo 17':
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Setio sam se da sam davno pisao i o Apollu 17. Lako se nalazi
Za mene je vest dana da je Trump predložio podelu teritorija na Mesecu, ali bez Rusa! Koliko sam razumeo, te ex-teritorije će služiti za pljačku resursa i biće branjene od upada 'stranaca'. Sve one priče o naunom istraživanju hemijskog sastava Meseca ipak kriju potragu za zanimljivim rudama za rudarenje
Ovakve teme su mnogo opipljivije i treba ih primaci ljudima, jer postoje realne sanse da cemo za zivota mozda i docekati neki pomak sto se ovih tema tice. Bolje nego da se ljudi bombarduju nekim pretpostavkama i apstrakcijama, koje mozda dobro zvuce iz senzacionalistickog ugla, ali njihova konkretna naucna vrijednost je poprilicno mala.
Ne znam kako, ali ljudima su poznatije crne rupe nego Apolo program. Mozda u tom grmu lezi i dio zeca zbog kog je sve vise ravnozemljasa. Preskacemo neka osnovna znanja koja su neupitno utvrdjena, a bacakamo se sa poprilicno nepoznatim pojavama i pojmovima, na nivou cijele civilizacije.
Iako se tebi ne sviđaju teme o istraživanju Mjeseca, jako mi je drago da ih ipak pišeš. Jer, meni su one najdraže. Možemo mi slati sonde kojekuda, ali nekako sam vezan za Mjesec. Zato je i moja zvjezdarnica dobila ime po programu Apollo. Mjesec nam je tu, pod nosom, gledamo ga teleskopima, divimo se kraterima i onome što vidimo. Da mogu birati, na godišnji odmor bih radije otišao na Mjesec nego recimo na ISS. No da ne duljim, samo ti piši i dalje, sve ću ja to pročitati, ali ipak, teme o istraživanjima ljudi koji su skakutali po Mjesecu će mi ipak biti mrvicu draže. Onako, toplije oko srca.
A za ovaj podatak da su bakterije u kameri ipak bile domaće i da nisu putovale tamo gore i natrag, ipak nisam znao. Eto, naučio sam još nešto novo.