Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
TRANSPORT 'БУРАНА' NA KOSMODROM
Pred lansiranje je bilo potrebno, normalno, odneti nekako orbitni brod iz Moskve do kosmodroma u Kazahstanu. Bila je to prava logistička avantura, jer je put bio dug preko 2500 km, a transport je trebalo izvesti po kopnu, vodi i kroz vazduh. Planer 'Буранa'je bio proizveden u zavodu za mašinogradnju u Tušinskoj oblasti kraj Moskove – imao je trup dužine 40 metara, sa rasponom krila od 24 metra i težinom oko 50 tona. Tu skalameriju je trebalo specijalnim vozilom sa bezbroj točkova prevesti kroz grad do obala reke Moskve, pa je veliki broj ulica grada morao da bude rekonstruisan: bile su proširivane, krivine ispravljane, sečene bandere i drvoredi, a trase tramvaja i trolejbusa izmenjene.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
PRVI LET ORBITERA 'OK-92'
5. januara 1972. predsednik SAD R. Nikson je utvrdio program kosmičkog sistema koji će u istoriji kosmonautike ostati zapamćen kao spejs-šatl. SSSR-u je trebao adekvatni odgovor, i on je napravljen – pre 40 godina,
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
TERMIČKA ZAŠTITA
Svi se sećaju 'cigli' kojima su bili obloženi američki šatlovi u cilju zaštite od paklene toplote prilikom sletanja. Međutim, kada je tokom uzletanja šatla 'Columbia'u februaru 2003. otpao jedan komad zaštitne penaste obloge sa glavnog rezervoara za gorivo, niko nije znao da je pena udarila u koren levog krila i probila rupu veličine lubenice u jednoj termozaštitnoj ojačanoj karbon-karbon ploči. Prilikom povratka, vrelina je ušla kroz rupu, istopila konstrukciju i dovela do raspada čitavog šatla. Niko od posade nije ni shvatio šta se dogodilo…
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
BRODSKI RAČUNAR
Kada se priča o ovoj temi, uvek je uputno setiti se da se radi o vremenu od pre 30-ak godina, kada je elektronika bila smešna u odnosu na današnja poimanja.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
MARŠEVSKI MOTOR 17Д12
Glavni, ili marševski (pogonski) motori, ili kako ih negde nazivaju motori za orbitna manevrisanja, korišćeni su za ulazak u orbitu i njena korigovanja, prelaska sa jedne na drugu orbitu i kočenje prilikom silaska sa nje.
Marševski motor je bila mašina na tečno gorivo koja je mogla da se uključuje i isključuje više puta, sa sistemom koji je pumpao komponente goriva pod pritiskom prema šemi predsagorevanjageneratorskog gasa i koji je normalno funkcionisao u vakuumu i bestežinskom stanju.
Njega, kao i ostale motore je proizvodio Tušinovski zavod za mašinogradnju iz Sverdlovske oblasti,
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
RANAC ZA TRANSPORTOVANJE KOSMONAUTA
Prvobitno, ovaj uređaj (rus. cредство перемещения космонавта,СПК) bio je namenjen za eksploatisanje modula 'Квант-2'(11Ф77Д)u sastavu orbitnog kompleksa'Мир'. Ranac je imao dva bloka navigacionih mikromotora, sa leve strane svetiljka a sa desne videokamera. Putnik je upravljao preko dva fiksirana pulta šaljući naredbe motorima za impulse – u trajanju 1 sec. u normalnom režimu, odn. 4 sec. u forsiranom režimu. Struju su davala osnovni (6 sati) i rezervni (1 sat) akumulatori. Telemetrijske informacije o СПК-u slate su preko sistema 'Транзит'ka orbitnoj stanici, a onda ka Zemlji....
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
OTSEK ZA KORISNI TERET
Ovaj segment se nalazio u srednjem delu trupa i prostirao se od zadnjeg zida pilotske kabine pa do repnog dela trupa. U donjem delu trupa nalazili su se uređaji i agregati sistema, kao što su bili elektroenergetski sistemi (tankovi sa tečnim vodonikom i kiseonikom, instrumentni modul i akumulatori), dok su se u gornjem delu nalazili poklopci teretnog otseka (bilo ih je četiri para, a na svakom se nalazio po jedan radijator sistema za termoregulaciju) koji su se otvarali svaki na svoju stranu. Poklopci su imali dužinu 18,5 metara i širinu (po luku) oko 8 metara i predstavljali su gornji deo trupa, koji je štitio unutrašnju zapreminu sa svojim sadržajem od dejstva spoljnjeg okruženja. Korišćenje kompozitnih materijala omogućilo je da se težina vrata smanji za 600 kg u odnosu na aluminijumsku varijantu...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
U prednjem delu 'Буранa'nalazila se hermetizovana kabina zapremine 73 m3za posadu (2-3 čoveka) i putnike (do 6 ljudi), odseci brodske opreme i prednji blok motora za upravljanje.
Kabina, u kojoj je trebala da se nalazi i tokom leta radi posada, imala je dva nivoa: gornji – komandni otsek i donji – otsek za zadovoljavanje životnih potreba putnika, ispod kojeg se nalazio servisni otsek sa pomoćnom opremom koja nije non-stop neophodna...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Spolja, orbitalni brod 'Буран'je bio napravljen slično kao obični avion: bio je to bezrepi trup sa nisko postavljenim krilom sa napadnom ivicom u obliku dvostruke strele; aerodinamički sistemi upravljanja uključuju elevone[1]i veliki balansirajući trimerdužine 5 metara, raspoređene na zadnjem delu trupa, i kormilo pravca koje je moglo da se 'rascepi' po dužoj ivici i tako posluži kao vazdušna kočnica; spetanje 'po avionski' omogućavao je trodelni stajni trap (sa nosnim točkom).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
PLANER ORBITNOG BRODA 'БУРАН'
Osnovna konstrukcija 'Буранa' je bila u vidu planera, koji obezbeđuje aerodinamičke sile, prima sva opterećenja u svim fazama leta, služi kao korpus broda, i u svom sastavu sadrži elemente i sisteme koji su omogućavali spuštanje i samo sletanje. Njegova težina, uključujući sve sisteme, iznosila je oko 40% osnovne težine broda.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
