Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Čedo astronomske sekcije Sovjetske Akademije nauka, „Спектр-РГ“ (RG je od Rentgen-Gama) konstruisan je za astrofizička istraživanja. Projekat je predložio akademik Rašid Alijevič Sjunjajev, koji je pre toga predvodio naučni tim zadužen za astronomsku opremu modula „Квант“ orbitne stanice „Мир“. Prema rečima jednog veterana na projektu, koncept letilice je rođen na naučnom simpozijumu 1987., posvećenom 30-godišnjici prvog veštačkog satelita. Pored Sjunjajeva, u korene projekta su utkani i akademici Jakov Zeldovič i Roald Segdajev.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Jednog dana krajem 1959. ili 1960. – datum nije potpuno preciziran u poverljivim dokumentima – specijalni tim od četvorice CIA-inih agenata je pod okriljem noći samo u čarapama ukralo sovjetski brod „Luna“ ne vadeći ga iz sanduka. Fotografisali su svaki deo i dokumentovali svaki elemenat konstrukcije, a onda ponovo sastavili letilicu, vratili je, i nestali bez traga. Bio je to hrabar špijunski potez u prvim godinama kosmičke trke. U nameri da što pre izjednače snage kao dve supersile, bila je to krađa koja je mogla da usija Hladni rat.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Program „Энергия-Буран“ je bio najskuplji i najambiciozniji kosmički program bivšeg Sovjetskog Saveza. No ta složenost je krila i svoje slabosti: bezbednost. Za razliku od kapsula „Союз“, šatlu „Буран“ je nedostajao toranj za spašavanje koji bi kapsulu sa posadom odneo u sigurnost u slučaju potencijalnih problema. Jedan od nedostataka koji je postao očigledan tek posle katastrofe Nasinog šatla „Challanger“ 1986. godine. Konstruktorsko rešenje inženjera НПО Молния ogledalo se u sedištima za katapultiranje, slična onima koje je i NASA isprobavala u probnim letovima svojih šatlova.
Pročitaj više: Raketna testiranja katapultirajućih sedišta za šatl „Буран“
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Jedna od malih misterija sovjetskog lunarnog programa jeste objašnjenje zbog čega nije bilo više sondi koje su mogle da šalju fotografije sa lunarne površine u visokoj rezoluciji. Konkretno, zašto nije bilo više sondi iz porodice “Je-7” (na ruskom “E-7”), serije brodova čiji zadatak je bio da slikaju površinu Meseca sa orbite. Nažalost, danas je vrlo malo informacija dostupno o toj zaboravljenoj seriji brodova.
Pročitaj više: Zaboravljeni kosmički brodovi „E-7“ i sovjetsko fotografisanje Meseca
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Posle smrti Džona Glena, nikog iz plejade prvih sedam američkih astronauta programa "Merkjuir" nema više među živima. Ovo je kraći osvrt na ove pionire osvajanja kosmosa.
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Istorija
Nedoživljena prošlost zbog koje još uvijek nismo na Marsu
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Iz istorije astronautike
Pre pedeset godina završen je jedan od najimpresivnijih kosmičkih programa. Zahvaljujući kosmičkim brodovima “Džemini” Amerika je napravila most između pionirskog programa “Merkjuri” i projekta “Apolo” kojim je osvojen Mesec.
Pročitaj više: Pedeset godina od završetka programa “Džemini”
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Tražeći nedavno podatke o retkoj vrsti veštačkih satelita – onima na nuklearni pogon – naleteo sam na jedan podatak koji me je nagnao da ga bliže upoznam. Pre tačno 40 godina srušio se tajanstveni sovjetski satelit na teritoriju Kanade, što je izazvalo paniku na tom kontinentu: Gajgerovi brojači su merili značajan porast radijacije! Da li su Rusi poludeli ili se radilo o stvarnom incidentu?
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Istorija
 |
 |
Od povijesti se ne živi, nju stvaramo svakog dana, neki su dani tijekom povijesti bili iznimno važni za opstanak (čitaj; sadašnjost i budućnost) naše civilizacije. U punom jeku hladnog rata, postavljanju stotina i stotina interkontinentalnih raketa nakrcanih atomskim bojevim glavama sa obje strane „željezne zavjese”, jedna je svemirska misija svojom tehničko-političkom, ljudskom porukom čovječanstvu dala nadu za opstanak na planeti.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Kada je 5. jula sonda “Juno” ušla u orbitu oko Jupitera, mnogi ljudi su bili iznenađeni brzinom koju je tokom tog manevra dostigla letilica. Ni manje ni više nego 265.540 km/h, ili što mu dođe isto, 0,02% brzine svetlosti! NASA je požurila i objavila (a i ja s njima) da je to najveća brzima koju je ikad dostigao neki ljudski artefakt. Da li je to baš tako? U stvarnosti, stvari su komplikovanije nego što izgledaju na prvi pogled.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
