Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Svi znamo da Sovjetski Savez nikada nije lansirao kosmičke sonde ka spoljnjim planetama već da je ostao fokusiran na Mesec, Veneru i Mars. Tokom 70-ih i 80-ih NASA je unela revoluciju u proučavanje solarnog sistema sondama ’Pioneer 10 i 11’ i ’Voyager 1 i 2’. Uz njihovu pomoć, čovečanstvo je prvi put moglo da vidi jovijanske planete i plejadu čudnovatih satelita. Obzirom na ogromnu medijsku pompu koju su izazvale ove misije, SSSR je odlučio da ne stoji po strani već da i sâm istraži gasovite džinove Sunčevog sistema. Ovo je priča o projektu ’Ciolkovski’.
Pročitaj više: ’Ciolkovski’: sovjetski osvajač solarnog sistema
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Jedna od nepresušnih tema kada se raspravlja o istoriji kosmičkih letova jeste ’neuspeh’ Sovjetskog Saveza u istraživanju Marsa. Naravno, reč je o relativnom neuspehu: SSSR je uspeo da na površinu Marsa pošalje tri sonde – uključujući i prvu misiju koja se meko spustila na Crvenu planetu – kao i pet brodova koja su uspela da šalju naučne podatke iz planetne okoline. Međutim, nijedna od ovih misija ne može da se posmatra kao potpuno uspešna a sa naučne strane iole značajnija od američkih misija ’Viking 1 i 2’ ili ’Mariner 9’. S druge strane, SSSR je uspešno istražio Mesec i Veneru, postigavši vrlo značajne nauče uspehe. Zašto se Mars tako odupirao SSSR-u?
Pročitaj više: Zašto Sovjetski Savez nije uspeo u istraživanju Marsa?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
„Apollo 15“ je bila četvrta misija koja je sletela na Mesec i prema rečima same Nase bila je ’najnaučija’ od svih do tada u ovom programu. Na Mesec su sleteli 30. jula a uzleteli 7. avgusta 1971. Sva trojica astronauta su bila vojna lica ali su po povratku na Zemlju dobili počasne titule magistara na Mičigenskom fakultetu.
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Istorija
“Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo atraktivne. No, nikad se nisam brinuo jer znam da će se jednoga dana neko vratiti i pokupiti moju kameru koju sam ostavio na Mesecu”, rekao je Armstrong u svojoj autobiografiji, o kojoj piše zagrebački Jutarnji list.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Istorija
Iz knjige prof. Ajdačića "Nauka kao bajka" objavljujemo deo "Čovekov večni trag". Taj deo, u kome su opisani trenuci tokom lansiranja prve ljudske posade na Mesec, je pisao Milivoj Jugin.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Mada je ’Протон’ jedna od najpoznatijih ruskih raketa danas, njeno poreklo je u mnogome ostalo tajanstveno. Kao i većina ostalih ruskih kosmičkih raketa, i ’Протон’ je zamišljen kao vojni balistički projektil. Na sreću, leteo je noseći samo kosmičke brodove, nikada bojeve glave. Ipak, vojno poreklo je ostavilo tragove na konstrukciji same rakete kao i na lansirnom postrojenju.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Mnogi se slažu da na planeti danas ne može ni muva da p(r)oleti a da Amerikanci to ne saznaju. S pravom, jer SAD zvanično imaju 16 obaveštajnih službi koje brinu o čvrstom snu radničke klase i poštene inteligencije u SAD. Ali, isto kao i kod nas, ni tamo nisu sve službe iste – postoji „Pet Velikih“ – a danas ćemo upoznati jednu od njih. Zašto baš nju, shvatićeš kad pročitaš da su njeno glavno oruđe špijunski sateliti.
- Detalji
- Napisao: Danijel Reponj
- Kategorija: Istorija
Svakodnevno se susrećemo s raznoraznim tvrdnjama u svim vrstama medija, o tome kako nikada nismo bili na Mjesecu, pa zatim slijede kojekakve teorije koje tome idu u prilog. Zajedničko im je da su zasnovane na neznanju, a kao takve su neodržive. Njihovi autori su redovito osobe koje nemaju niti ono osnovno znanje iz fizike, a o naprednoj tehnologiji da i ne govorimo. A sve što im je potrebno učili su (ali nikada i naučili) u osnovnoj školi. I onda, krenuše cijelome svijetu pokazati svu raskoš svojega neznanja, potpuno nesvjesni svoje intelektualne pustoši koju imaju o temama u kojima su se uhvatili dokazivati onoga čega nema.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Kada je 1781. škotski pronalazač James Watt patentirao parnu mašinu, nije ni sanjao da će jednog dana u srpskom 'Astronomskom magazinu' biti pomenut u kontekstu kosmičkih letova. I to za dovlačenje asteroida u blizinu Zemlje.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Roberto Bartini je bio jedan od najoriginalnijih konstruktora aviona svih vremena. Posle burnog života koji bi svakako mogao da posluži kao scenario za neki film, Bartini se skrasio u komunističkom Sovjetskom Savezu i posvetio se onom što je najbolje umeo: izgradnji aviona. Ali oni nisu bili kao ostali. Bartini se usredsredio na ekranoplane, avione koji su vrlo efikasno koristili tzv. ground efekat da bi leteli na vrlo malim visinama.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
