Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Oliver Jovanović
- Kategorija: Istorija
U svom ranijem tekstu ,,Naš Pupin jedan od osnivača NAS - e" ukazao sam na (u javnosti još uvek nedovoljno poznatu činjenicu) o velikom doprinosu srpskih naučnika i inžinjera razvoju američkog svemirskog programa. Evo još zanimljivih detalja - "Apolo 11" je poleteo zahvaljujući i naporu jedne grupe naših inženjera koji su u NASI bili uveliko poznati kao "Ćelavi orlovi" (osnovali su neku vrstu udruženja s tim imenom).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Tokom mučnih pedesetih godina Hladnog rata, glavne snage u SSSR-u, Karaljovljev Specijalni konstruktorski biro broj 1 Naučno-istraživačkog instituta 88, bile su ozbiljno zauzete kreiranjem i razvojem budućih interkontinentalnih balističkih raketa „R-5" i „R-7". Zato je odluka Saveta ministarstava SSSR-a od 20. maja 1954. da je zemlji potreban jedan dugolinijski raketni avion bila prebačena na ondašnje Ministarstvo avioindustrije. Stvorena je nadzvučna zver ...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Vrlo dugačak članak!
U poslednje vreme svi smo svedoci velikog truda poslednjeg „kosmičkog dinosaurusa", Amerike, da se vrati na Mesec. Tek se prave planovi za noseću raketu i komandni modul, a mnogi detalji su još uvek u glavama inženjerâ. Na nedavnoj Nasinoj proslavi, gledao sam na TV intervju drugog čoveka na Mesecu, Edwina „Buzza" Aldrina, koji je tom prilikom proročki izjavio: „Tek kad budete hteli PONOVO da odete na Mesec, postaće vam jasna veličina našeg poduhvata!" Izgleda da smo kao čovečanstvo trenutno u nekom zastoju? Ćorsokaku? Sigurno je to tako ako se gledaju svemirske misije sa ljudskom posadom, ali da li to važi za misije na druge planete? Pročitajte odgovor ...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Pre otprilike 50 godina, u vreme dok je Amerika radila na programu slanju prvog čoveka u kosmos, nekoliko stručnjaka je razmatralo jednu drugu opciju: slanju žene u kosmosu. Činjenice vezane za tu epizodu i danas su često zamagljene brojnim mitovima koji su se vremenom namnožili u vezi ove teme.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
vrlo dugačak tekst
Ko je čitao (ili će da pročita) prethodna dva[1] teksta iz ovog serijala („Ko je ubio Energiju?" i „Sudbina Poljusa"), nije mu promaklo da je zajednički imenitelj u ovim pričama bila moćna sovjetska raketa „Energija". Ako se tome doda i njena slavna prošlost vezana za svemirski orbiter „Buran", smatrao sam da je ovaj tekst o raketi-nosaču „Energija" kao poručen za kraj serijala. Da se upoznamo malo bolje sa ovom raketom.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Osvanuo je oblačan dan na Floridi. Kalendar na zidu kontrolnih prostorija Kenedijevog svemirskog centra je pokazivao 14. novembar 1969. godine. Užurbanost i nervoza osoblja pokazivala je da su pripreme za lansiranje rakete u finalnoj fazi - radilo se o šestoj misiji Apola sa ljudskom posadom, a drugoj po redu za let na Mesec.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
U prošlom tekstu smo videli kako je sve počelo. Sa slavnog kosmodroma Bajkonur, 15, maja 1987. godine prvi put je lansirana nova superteška raketa-nosač, pod punim imenom Ракета-носитель (РН) 11K25 „Энергия" №6СЛ (zapadna oznaka SL-17). Samo lansiranje je senzacionalno odjeknulo u svetu kosmonautike. Pojava takve rakete otvarala je Sovjetima uzbudljive perspektive. Videli smo i da je na tom prvom letu „Energija" na leđima nosila i tajanstvenu eksperimentalnu letilicu pod imenom „Скиф-ДМ" (17Ф19ДМ), koju su novinari jednostavno prekrstili u „Полюс" („Pol").
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Istorija
| Povodom četiri decenije od osvajanja Meseca |
| Iz još neobjavljene knjige Let na Mesec, Grujice Ivanovića, u kojoj se detaljno opisuje istorijska misija Apola 11, s dozvolom autora objavljujemo glavu XI |
drugi deo
- Detalji
- Napisao: Srđan Penjivrag
- Kategorija: Istorija
|
Prevod čuvenog i veoma nadahnutog govora J.F. Kenedija na Rice univerzitetu u Teksasu. "Naš izbor je da odemo na Mesec. Naš izbor je da odemo na Mesec u ovoj deceniji i uradimo i druge stvari, ne zato što su one lake, već zato što su teške, zato što će taj cilj poslužiti da se sakupe i izmere najviši dometi naših moći i veština, zato što je taj izazov ujedno izazov koji smo mi spremni da prihvatimo.." |
Pročitaj više: Legendarni govor Kenedija - septembar 1962. god
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Trebalo je da prođe pet hiljada godina od prvih haldejskih astronoma, pet hiljada godina učenja i rada da bi se stvorio vasionski brod koji će biti poslat na Mesec. Možda je to i puno vremena, ali nije važno, uspeh je postignut. Nastupilo je novo doba.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
