Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Jedna od najvažnijih faza mnogih međuplanetarnih misija jeste ulaženje u orbitu. Sve mora da krene ispravno iz prvog pokušaja, ili sonda neće uspeti da uđe u orbitu oko svog cilja. Često se dešava da praktično nema popravki i druge šanse, pa se neuspeh u ulaženju u orbitu obično pretvara u neuspeh čitave misije. Sa toliko letlica koje su lansirane u orbite raznih objekata širom Sunčevog sistema, ovo je prilika da pregledamo neuspele ulaske u orbite u poslednjih pola veka planetnog istraživanja kako bi smo videli šta može i šta polazi po zlu. U ovom prikazu razmotrićemo samo misije koje su bile namenjene orbitiranju oko drugih tela solarnog sistema van Zemlje a preživele su lansiranje, ali su podlegle problemima dok su senalazile u tranzitu ili stigle do svojih ciljeva.
Pročitaj više: Kratka istorija neuspelih ulazaka u planetne orbite 1/2
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
'Венера-15' i 'Венера-16'
Radarsko snimanje površine Venere: 1982-1983.
U istraživanju planeta i njihovih tajanstvenih meseci pristalica sam orbitera, pa šta košta da košta. Još ako ima i neka subsonda – puna šaka brade. Ali ima jedan mesec koji se krije iza oblaka – to je Titan. Za njega, očito je da orbiter nije rešenje. Ali da li je baš tako? I Venera je sakrivena iza sloja oblaka, pa imamo vrlo precizne mape njene površine. To su prve uradile sovjetske sonde 'Венера-15 i -16' – one su ušle u orbitu i snimale – radarom! Kako je to prošlo?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
....pomoću sondi 'Луна', 'Венера' i 'Марс'
Sovjetska 'Луна-2' je još 1959. prva u istoriji dospela na Mesec, 'Венера-3' je 1966. prva dospela na Veneru, a 'Марс-2' je 1971. prvi put u istoriji speteo na Mars. Naučnici su imali jedinstvenu priliku da istraže od čega se tlo sastoji. Ko je i kako osmislio i napravio instrumente za to.
Pročitaj više: Proučavanje sastava kamenja sa Meseca i planeta
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
NPO 'LAVOČKIN'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Sledećeg meseca će biti tačno 83 godine od kada je osnovana jedna od kompanija bez koje bi istorija svetske kosmonautike bila drastično okrnjena. Kompanija je osnovana davne 1937. godine kao OKB-301, sovjetski biro za konstruisanje. Oktobra 1945. godine, za šefa konstruktorskog biroa dolazi inženjer Semjon Lavočkin. Tokom II sv. rata njegovi klipni avioni su činili okosnicu avijacije Crvene armije, da bi se kasnije, posle rata, prebacili na projektile i mlazne avione. Nakon smrti glavnog inženjera, OKB-301 je podlegao rastućoj moći Vladimira Čelomeja i krajem decembra 1962. postao podružnica OKB-52 №3, koji će godinama biti glavni konkurent Koroljevu. Naročito su postali slavni po uspešnim međuplanetnim sondama za donošenje uzoraka sa Meseca, programu 'Lunohod' i programima 'Vega', 'Fobos' itd. Bivši OKB-301 je 1971. promenio nazim i postao NPO 'Lavočkin'. Početkom 2012, direktori 'Lavočkina' su se suočili s administrativnom kaznom zbog toga što su napravili propuste prilikom dizajniranja računara što je uzrokovalo pad ruskog broda 'Fobos-Grunt'. Ovog leta ih očekuje veliki ispit, jer svi iščekujemo 'ExoMars' koji će nositi ruski lender.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
SOVJETSKO ISTRAŽIVANJE VENERE
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Sovjetski program 'Венера', sprovođen od 1961. do 1985, predstavlja istorijski najveći napor koji je jedna zemlja preduzela u proučavanju neke planete. Osnove konstruisanja međuplanetnih letilica i instrumenti za daljinsko proučavanje prvi put su primenjeni baš u misijama 'Венера'. Uspeh je uključivao 3 atmosferske sonde, 10 sletanja, 4 orbitera, 11 proletanja ili udara i 2 balona u oblacima. Puno toga što danas znamo o Veneri otkrile su te misije.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesec pisali smo pre 10 godina. Od tada je bilo nekoliko novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje, Kina i Izrael, koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
'MARINER IV'
PRVE SLIKE MARSA
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Istorija
Uskoro izlazi nova elekronska knjiga Draška Dragovića:
MARINER IV: prve slike Marsa
"Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija.
Pročitaj više: U pripremi nova knjiga D. Dragovića: MARINER IV
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Svaka letelica koja je sletela, ili se slupala na Mars ostavila je manje ili više krhotina zavisno od svog dizajna. Neke su jednostavno eksplodirale prilikom udara o tlo rasipajući svoje delove po okolini. Na jednom mestu može se naći donji toplotni štit, na drugom gornji, na trećem može da se nađe padobran itd. Mesta nekih krhotina su utvrđena, a ima i slučajeva da ni glavna svemirska letelica nije pronađena i postoje samo neke pretpostavke gde se one sada nalaze. To je na primer slučaj sa letelicama Mars 2, Mars 3 i Mars 9, zatim Mars Polar Lender i dve sonde Deep Space 2.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Početak letova na Mars bio je obeležen velikim i brojnim neuspesima, od kojih nam danas više njih deluju prosto komično. Pa, neka zemlja uloži bezbroj para u fantastičnu misiju i onda misija propadne zato što se u kritičnom momentu antena na letelici pogrešno usmeri i sa njom izgubi kontakt. Ili sve prođe u redu i letelica počne da se spušta na planetu nakon čega sagori u atmosferi jer su operateri na zemlji koristili pogrešne merne jedinice.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
