Zašto sam napisao serijal o 'Apolu'?

PRIPADAM, SLOBODNO SE MOŽE REĆI, 'APOLO' GENERACIJI. U vreme mog detinjstva, planiranje i let na Mesec, čemu su prethodile (bez)brojne ekspedicije na druge planete, sa robotima koji šalju slike tajanstvenih svetova, činile su sve nas ponosnim što smo stanovnici ove planete. Izgledalo je da smo svi zajedno svedoci jednog doba u kome će ljudski mozak dokazati svoju nadmoć nad prirodom i započeti ne samo osvajanje nego svojevrsnu kolonizaciju kosmosa. Lično, bio sam ubeđen da ćemo se već za mog života šetati ne Mesecom, nego i Marsom, okolnim asteroidima i bogte pita kojim još svetovima...

Naravno, bio sam mali i 'zelen', nesposoban da vidim i ostale faktore – prvenstveno vojne i ekonomske – koji će itekako uticati na istraživanje kosmosa. Kako sam rastao, činilo se da rastu i ti problemi i osvajanje kosmosa se sve više komplikovalo, a Mesec se nekako gubio iz žiže. Prolazile su godine a da ga niko nije ni pominjao – kao da ga nema!

A onda je opet postao zanimljiv. Ali gle čuda – pošto je promicao naučnicima, njime su počele da se bave neznalice. Razni 'stručnjaci', astrolozi i domaćice. Kod mene je stvar kulminirala kada su sve više počeli da sumnjaju da su ljudi uopšte bili na Mesecu! Ej bre!? To je kao da za 30 godina neko počne da sumnja da li su Džordan, ili Ronaldo, ili Federer bili majstori. Čuj, postoje dokazi da se Nil nije spustio na Mesec nego u Nevadu. Čitao sam sa nevericom te 'dokaze' i pratio polemike o zastavi, senkama, crnom nebu na fotografijama s Meseca... Šta se dešava? Vraćamo se u Srednji vek? Ljudi javno govore da je nemoguće napraviti raketu koja može da ponese ljude na takav put iako ga eno 'Saturn V' kako leži u Nasi na Floridi. Zemlja i nije okrugla nego ploča? Gde idemo? Šta bi s onim mozgom?

Ja sam inženjer i na stvari gledam sa svoje tačke. Ono što nas karakteriše kao vrstu jeste TEHNIKA, a 'Apolo' je bio simbol njene pobede. Naše pameti i znanja, koja su putem nauke i tehnike bila pretočena u raketu 'Saturn V' i module programa 'Apolo'.

Ko to ne shvata ili sumnja u to, znači da je operisan od nauke i neznalica kome fali znanje i elementarno poznavanje nauke i tehnike XX veka. Majstori, niste vi spoznali ništa revolucionarno niti ste uočili logičke rupe u 'Apolo' programu, nego ste se nasukali na stene svog neznanja nagomilanog još iz osnovne škole i gimnazije. Moj savet svima, generalno, jeste da čitaju makar malo pa se možda, ali samo možda, time kvalifikuju da iznose svoje pretpostavke i 'pretpostavke. 

U skromnoj želji da makar mrvičak doprinesem svetskom obeležavanju pola veka od osvajanja Meseca i sletanja Nila i Baza na drugo nebesko telo, pokušavam da približim tu misiju našim čitaocima i makar malo dočaram o kakvom naporu naše civilizacije se radilo. Na našem jeziku toga skoro da i nema, a mi u Srbiji smo taj istorijski datum obeležili – zna se – kao i sve drugo što valja pod kapom nebeskom.

U kasnijim intervjuima Nil je otkrio da je i on sam bio uveren da su ima šanse na uspeh 50:50, a Baz, u to vreme jedini 'Apolovac' sa doktoratom, izrekao je nešto što danas zvuči kao opomena ili kletva: 'Tek kada budete ponovo kročili na Mesec shvatićete koliko je bio veliki naš poduhvat!'

E-knjige Draška Dragovića