NASA je pokrenula misiju proučavanja asteroida, 16 Psiha, neobično bogatog metalima.
Misija je lansirana iz svemirskog centra Kenedi na Floridi 13. oktobra u 10:20 po lokalnom vremenu raketomSpaceXs Falcon Heavi. Misija je vredna 1,2 milijarde dolara, a planirano je da do svog cilja stigne 2029.godine.
|
PSIHA je jedan od deset najmasivnijih asteroida u glavnom pojasu i najmasivniji asteroid M-tipa. Otkrio ga je italijanski astronom Annibale de Gasparis 17. marta 1852. godine, koji mu je dao ime po boginji duše u drevnoj grčkoj mitologiji. Psiha je procenjena na najmanje 200 km u prečniku i smatra se da je skoro u potpunosti sastavljena od nikl-gvožđa. Moguće je da je Pische ostatak većeg, diferenciranog tela koje je naknadno uništeno sudarom. Međutim, pošto Psiha ne pripada porodici asteroida, takav događaj bi se morao dogoditi rano u formiranju Sunčevog sistema.
Smešten u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, astronomi spekulišu da je asteroid izloženo jezgro rane planete koja je izgubila svoje stenovite spoljašnje slojeve usled brojnih nasilnih sudara pre milijardi godina. |
Misija Psiche će pomoći naučnicima da shvate kako su planete i druga tela razdvojena u slojeve - uključujući jezgra, omotače i kore. Na svom putu do asteroida — ukupna dužina puta iznosi 3,6 milijardi kilometara — letelica će obaviti prelet Marsa 2026. Kada Psiha stigne na asteroid 2029., provešće više od dve godine analizirajući telo iz četiri različite orbite koje se sukcesivno bliže.
Misija će koristiti spektrometar gama zraka i neutrona za određivanje hemijskih elemenata koji čine telo, kao i multispektralni snimač za pružanje informacija o mineralnom sastavu Psihe kao i o njenoj topografiji. Koristiće magnetometar za traženje dokaza o drevnom magnetnom polju. Letelica će takođe testirati novu lasersku komunikacionu tehnologiju pod nazivom Optička komunikacija dubokog svemira.
Kašnjenja sa lansiranjem
Prvobitno se očekivalo da misija bude pokrenuta 2022. godine, ali je odložena zbog problema sa softverom za navigaciju. Nezavisni odbor za reviziju otkrio je kasnije te godine da je kašnjenje uzrokovano nedostatkom osoblja u Caltechovoj laboratoriji za mlazni pogon, koja upravlja misijom.
Letjelica je tada trebalo da bude lansirana tokom lansirnog prozora koji je otvoren 5. oktobra, ali su nedugo pre toga zvaničnici otkrili da je podizvođač dao netačne podatke o potisnicima svemirske letelice. Problem je ubrzo rešen, otvaranjem novog prozora od 12. oktobra.
Psiha je izabrana 2017. od pet predloga kao deo programa otkrića svemirske agencije, koji je kreiran 1992. godine i pokreće manje misije u kraćim vremenima razvoja. Ipak, dok je početna procenjena cena letelice iznosila 450 miliona dolara, Psiha sa 1,2 milijarde dolara je jedna od najskupljih misija koja će biti pokrenuta u okviru programa Discoveri.
Psiha je izabrana 2017. zajedno sa misijom Lusi, koja je pokrenuta 2021. Ona će posetiti Jupiterove trojanske asteroide i proučavati poreklo džinovskih planeta posmatrajući fragmente preostale od njihovog formiranja.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Trenuto se nalazim na jednom rudniku u Čileu, jedna od bogatijih žila bakra i molibdena na našoj planeti. I? Destine hiljade tona rude se kopa i prerađuje u pogonima veličine nekoliko sajamskih hala. I pored sve automatizacije, par hiljada zaposlenih se mota okolo. Ideja takvih pogona van planete Zemlje je apstraktna koliko i put ljudi do obližnjih zvezda.
Ako zanemarimo SF materijale (Unobtanium iz Avatara, ili Spice iz Dune) apsolutno ne postoji materijal koji mi možemo ekonmski isplativo u iole primetnim količinama eksploatisati van naše planete. Najređi materijali na Zemlji, ako ih i ima na nekom asterioidu, sigurno tamo nisu u sirovom stanju u obliku kockica po površini, te bi njihovo rafinisanje koštalo besmisleno mnogo sa nama raspoloživom tehnologijom.
Na kraju krajeva, pojava nove količine retkih materijala na tržištu bi svakako dovela do poremećaja cena tog materijala.
Metanovod sa Titana svakako nećemo praviti, a Helium3 sa Mecesa je tek teoretsko gorivo nekih tipova budućih fuzionih reaktora (za koje nam naučnici već 70 godina obećavaju da će proraditi za 15-20 god.
Dakle, rudarenje van planete Zemlje, samo u SF filmovima, i eventualno na sastancima kada treba kongres ubediti da još odreši kesu.