Iako njihove komšije imaju probleme u kosmosu, izgleda da Kanađani to ne osećaju. Njihova velika aeronautička kompanija MacDonald, Dettwiler and Associates (MDA) planiraju čak da do 2015. godine lansiraju u orbitu svoju kosmičku letilicu. U tome će da im financijski pomogne međunarodni gigant[1], provajder INTELSAT, a letilica će služiti za dopunu gorivom komunikacionih satelita u geosinchronoj orbiti, ali i za čišćenje svemirskog đubreta, u šta spada „izguravanje mrtvih satelita na grobarsku orbitu”[2].
Kanadski satelit „Space Infrastructure Servicing” (SIS) treba da ponese 2 tone goriva u orbitu. INTELSAT će uložiti preko $280 miliona u ovaj projekat. Ne treba tajiti da su za ovaj projekat zainteresovane i vojne strukture.
Nakon dospeća u orbitu, novi kanadski serviser će automatski da se zakači za komunikacioni satelit, ukloni mali deo termičke zaštite na satelitu, prikači crevo pod pritiskom, i dopuni ga raketnim gorivom. Prema informacijama od prošle godine, „manevar spajanja i dopune izbacio bi komunikacioni satelit iz opticaja na samo 20 minuta“.
INTELSAT je obećao da će plaćati polovinu od 2.000 kg goriva koje će MDA satelit nositi u geostacionarnu orbitu. Ako se uzme da svakom njihovom satelitu treba dodati oko 200 kg goriva, to znači da će „oživiti“ pet satelita i produžiti im rok trajanja za dve do četiri godine. SIS će sa sobom nositi komplet alata konstruisan za otvaranje približno 40 tipova rezervoara koji su trenutno operativni u orbiti.
Međutim, Kanađani treba da požure, jer i Amerikanci spremaju alternativni program za dopunu goriva, koji se naziva ViviSat. Oni veruju da je njihov projekat jednostavniji i jeftiniji od Kanadskog, i da će moći da se prikače za 90% svih od preko 450 geostacionarnih satelita koji danas kruže oko naše planete.
[1] Poseduju flotu od 52 komunikaciona satelita, što je najveća flota komercijalnih satelita u svetu.
[2] Poznata i kao „đubretarska“, ali i supersinhrona orbita, koja je daleko iznad sinchrone orbite, i gde su manje šanse od sudara otpada. Visina takvih orbita je često iznad 1.300 km.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
