Zbog čega nagib orbite Međunarodne stanice iznosi baš 51,6 stepen?

Da li se taj ugao menja?

Tradicionalno, NASA lansira svoje rakete sa Kejpa u orbite nagiba ~28 stepeni (geografske širina Kejp Kanaverala). Ruske rakete se uglavnom lansiraju u orbite nagiba 51,6 stepeni. Zašto je to tako?

Tehnički gledano, kosmičku letilicu možemo orijentisati bilo kako, ali kada lansiramo raketu, želimo da iskoristimo prednost koju već imamo zbog rotacije Zemlje. Brzina rotacije jedne tačke na ekvatoru Zemlje veća je od brzine tačka na polu[1]. Zato je znatno jeftinije ući u orbitu čiji je nagib (prema ekvatoru) jednak geografskoj širini lansirne rampe. Sve drugo zahteva manevre za koje je potrebno dodatno gorivo[2]. Više goriva je potrebno ako skrećemo prema ekvatoru a manje ako skrećemo ka polovima.

Kada su se Nasa i Roskosmos 1998. godine dogovarali o postavljanju Međunarodne orbitne stanice (ISS), složili da bi bilo ekonomski isplativije postaviti je u orbitu čiji nagib više odgovara Rusima. To je takođe omogućavalo mnogo više eksperimenata vezanih za osmatranje Zemlje, budući da se leti iznad većeg dela Zemlje. 75 procenata planete i 95 procenata naseljenih teritorija izložen je pogledu sa stanice.

51,6 stepeni je najmanji nagib orbite na koju Rusija može da lansira svoje brodove “Sojuz” i “Progress”. Oba broda su vitalna za funkcionisanje stanice – jedan “Sojuz” je uvek zakačen za ISS i služi za slučaj spašavanja, a “Progressi” služe za snabdevanje hranom, gorivom i kiseonikom ISS.
Orbita prolazi iznad južnog vrha Južne Amerike (51,6° južno) a na severu uznad Kanade i
severne Evrope (51,6° severno).

E sada dolazimo do onog glavnog: zašto je izabrano baš 51,6 stepeni? To izgleda malo čudno, jer kao prvo, znamo da Rusi svoja lansiranja izvode sa kosmodroma u Bajkonuru. Ako pogledamo na mapi, videćemo da je geografska širina kosmodroma tu negde oko 46 stepeni.

Kao drugo, tokom puta do orbite, raketa odbacuje iskorišćene stepena a ponekad i sama padne usled kvarova. Ako imate komšije koji bi takve padajuće elemente mogli da procene kao početak raketnog napada na njih, mudro je pokušati izbeći letove iznad komšijske teritorije tokom uzletanja.

Lansiranje pod nagibom od 51,6 stepeni osigurava da letilica ne leti iznad Kine sve dok potpuno ne izađe u kosmos.

Što se tiče drugog pitanja, odgovor je – ne. Nagib orbite ISS se nikada ne menja i uvek iznosi 51,6 stepeni. Menja se jedino visina orbite – varira između 330 i 435 km. Visiinu ISS održava ili redovno paljenje motora ruskog modula “Zvezda”, ili motori dolazećih kosmičkih brodova. Stanica pravi 15,54 orbite dnevno.

Meni je zanimljivo da je ISS moguće videti i iz naših krajeva, ali uvek na kratko. Trenutno, orbita stanice ima dimenzije 398,1×406,1 km, a pravi krug svakih 92,6 minuta. Sledeći put će se videti iz naših krajeva 26-28 februara, a imaće magnitudu od -1,1 do -3,0. Koga interesuje, putanju stanice može da gleda ovde. Dole je raspored do kraja meseca.

Još neka mesta za praćenje ISS:

[1] Na ekvator, ta brzina je ~1.670 km/h (465 m/s). Brzina svih nas u Bg, koji se nalazi na geo-širini od ~45°, iznosi ~1.180 km/h.

[2] NASA je do skora plaćala tečni vodonik po ceni od \(3,66 po kg, a tečni kiseonik po ceni \)0,16 po kg. Za jedan spejs-šatl, tečni vodonik je koštao \(376.500, a tečni kiseonik \)95.000. Ukupno, sva goriva za šatl su koštala ukupno $1,380.000.

Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• Koliko ima čestica u kosmosu? (Hits 1810)
• MESEC - kako je nastao (Hits 18821)
• Kako se označavaju asteroidi? (Hits 6605)
• 10 najvećih izumiranja živog sveta (Hits 19419)
• Let helikoptera iznad padobrana 'Perseverancea' (Hits 9689)
• Load more articles from this author