Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Trenutno najveći događaj u solarnom sistemu u koji su uključeni ljudi je nesumljivo uzimanje uzoraka sa NEO asteroida Bennu. To će 20. oktobra uraditi OSIRIS-REx, i ako bog da utovariti 60 grama prašine. Uzorak treba da stigne na Zemlju 2023, posle epopeje duge 7 godina.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Nasina kosmička sonda 'Cassini' je ostavila bogato naslijeđe kada je njena 13-godišnja misija na Saturn završila 2017. godine. Jedno od najvećih otkrića: ledeni mesec Enkelad poseduje podzemni okean koji šprica vodu u kosmos. Pukotine na južnom polu imaju dovoljno visoke temperature za sugestiju da mesečevo jezgro zagreva okean. Na Zemlji se slična mesta nazivaju hidrotermalnim otvorima i oni predstavljaju hotspots za život.
Pročitaj više: 'Orbilender' – misija za istraživanje života na Enkeladu
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Misije
Povodom članka 'Voyageri' po stoti put naš čitalac #1 Nikola 08.10.2020. je postavio sledeće pitanje:
Pročitaj više: Koliko je prošlo od lansiranja gledajući sa Voyagera?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Nakon lansiranja sonde 'Al Amal' ('Nada') na Mars i slanja svog prvog kosmonauta, Hazzaa Al Mansourija, na ruski 'Sojuz', novonastali kosmički program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja punom brzinom.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Ako sam se u mladosti poistovećivao isajednom misijom, to su onda bili 'Voyageri'.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.
Pročitaj više: Problemi Nasinog programa za planetna istraživanja
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
DEO MESECA U SSSR-U:
pola veka od 'Луне 16'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Mala loptasta kapsula visila je s padobrana na nebu kazahstanske stepe. Gledajući je, bilo je gotovo nemoguće zamisliti da je pre samo nekoliko minuta proletela kroz gornje slojeve Zemljine atmosfere ogromnom brzinom od 11 km/s. Zahvaljujući svojoj putanji, kapsula se brzo zaustavila, podvrgnuvši se brutalnom usporavanju od preko 300 g od kojeg bi svako ljudsko biće bilo pretvoreno u gulaš. Ali unutra nisu bili kosmonauti. Njihovo mesto je zauzimao 101 gram prašine i peska koji su poticali ni manje ni više nego sa Meseca. Bio je 24. septembar 1970. kada je u 08:26 po lokalnom kapsula sa svojim vanzemaljskim teretom dotakne tlo, oko 80 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana u Kazahstanu.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Dipl. ing DRAGO I. DRAGOVIĆ DEO MESECA U SSSR-U pola veka od 'Луне 16'
|
 |
Pročitaj više: U prirpemi e-knjiga Draška Dragovića: Pola veka Lune 16
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Već nekoliko godina sa zebnjom pratim eskalaciju 'sukoba' i sukoba na sve većem broju nivoa na relaciji Kina – Amerika. Ne navijam nizakoga posebno, niti zbog toga pratim, već zato što sam zasigurno svestan da predstoji velika tehnološka revolucija, prema kojoj će parna mašina, elektrifikacija ili elektronizacija biti mačji kašalj... Ja tipujem na Kinu, pa mi je zato interesantno na koji način SAD, po meni, arči svoje vreme i resurse, nesvesni trke u kojoj gube. To je razlog mojih sve češćih priča o finansijama i troškovima u oblasti kojom se bavim na sajtu, a to je kosmonautika. Da vidimo šta je danas na meniju.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Poseta sonde 'New Horizons' Plutonu i njegovom sistemu 2015. otvorila nam je apetite. Daleko od toga da se radi o hladnoj steni na rubu Sunčevog sistema; pokazalo se da je Pluton aktivan i fascinantan svet s ogromnom geološkom raznolikošću. Kada ćemo se vratiti? Naučna zajednica se slaže da je neophodno detaljnije proučavanje Plutona, ali nije saglasna u kojoj bi meri to trebao da bude prioritet. Napokon, postoji mnogo objekata Kajperovog pojasa (KBO) koje bi takođe vredilo posetiti. Problem je u tome što bi misija za detaljno istraživanje Plutona morala da bude orbiter koji bi proveo godine u orbiti oko patuljaste planete, za razliku od misije 'New Horizons', koja je izvela 'običan' fly-by. Dakle, znači li to da buduća Plutonova sonda neće moći da proučava i druge objekte? Ne tako brzo. Pre nekoliko godina, naučni tim 'New Horizonsa' je pokazao da postoje trajektorije niske energije koje bi omogućile sondi da napusti Plutonov sistem nakon što bi kružio oko njega, otvarajući vrata misiji koja bi istovremeno istražila Plutonov sistem i druge KBO-e.
Pročitaj više: 'Persephone', orbiter za proučavanje Plutona 2058.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
