Plan razvoja kineskih raketa-nosača do 2045.

Kina je objavila “mapu puta” razvoja raketno-kosmičkih transportnih sistema do 2045. godine.

Korporacija aerokosmičke nauke i tehnike Kine (CASC), koja je vodeća organizacija projektovanja raketa-nosača, objavila je takozvanu “mapu puta” razvoja raketa do 2045. Plan je usmeren na kako na “učvršćenje” postojećeg i razvoja parka novih raketa-nosača, tako i na ostvarenje strateških ciljeva XIX Kongresa Komunističke Partije Kine.

Prema ovom planu, do 2020. porodica raketa-nosača “Veliki marš“ (“Čanč Žan”, poznatoj pod engleskom skraćenicom CZ) treba da dostigne svetski nivo pouzdanosti. Pored toga, planirana je i dopuna nosačem srednje nosivosti CZ-8 čije prvo lansiranje treba da bude obavljeno 2019.

Takodje, plan obuhvata razvoj sistema lansiranja sa komercilajnih plovećih platformi (sličnih kosmodromu “Morski start”) za potrebe zainteresovanih korisnika usluga lansiranja. Planira se i razvoj transportnih sistema za prevoz putnika (kao na primer, “kosmičkih autobusa” i “vozova prve klase”) koji će biti jeftini i krajnje pouzdani zahvaljujući nastavku “intelektualizacije” i modernizacije raketa-nosača.

Godine 2025. kineski stručnjaci planiraju da otpočnu turističke sub-orbitalne letove (trenutno nekoliko američkih privatnih kompanija rade na razvoju ovogo biznisa), za koje nameravaju da koriste transportne aparate višekratne primene.                        

Kina uveliko radi na razvoju nacionalnih programa istra`iavanja Marsa i Meseca, tako da za potrebe ovih ciljeva planira 2030. lansiranje rakete-nosača CZ-9 super-teške kategorije. Sa nosivošću od 100 tona, CZ-9 će biti korišćen kao nosač kineskih kosmičkih briodova sa ljudskim posadama na Mesec, kao i za lansiranje automatskih aparata ka Marsu za sakupljanje uzoraka tla Crvene planete i njihov transport na Zemlju. Podsećamo, trenutno najjača kineska raketa-nosač CZ-5 ima kapacitet od 25 tona za nisku orbitu i do sada je imala jedan uspešan (2016.) i jedan neuspešan start (2017.).

Kineska rakete CZ-9 (desno) u poredjenju sa CZ-5 (druga desno) verzijama američke super-rakete SLS (levo) 

Na ovom putu, Kina predvidja da 2040. započne lansiranja dvostepenih raketa-nosača ponovnog korišćenja (sličnih Maskovoj raketi “Falkon-9”) i korišćenje kosmičkih šatlova koji će za pogon koristiti nuklearnu energiju. Pomoću ovih aparata, kineski stručnjaci nameravaju da istra`uju mala nebeska tela (uključujući asteroid), i da sagrade kosmičku solarnu elektranu.

U izjavi CASC-a se na kraju navodi da će se 2045. godine Kina transformisati u “veliku kosmičku državu”,  zahvaljujući radikalnoj promeni u pristupu razvoja tehnika kosmičkog transporta.      

Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• Misteriozna smrt Jurija Gagarina (2) (Hits 1703)
• Misteriozna smrt Jurija Gagarina (Hits 2285)
• Srbija i kosmos (Hits 5185)
• Prva kosmička lansiranja 2019. (Hits 3899)
• 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca (Hits 4162)
• Load more articles from this author