Oprema
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Nedavno sam pisao o kameri koja je proradila posle više od 15 godina. Taj aparatić veličine sapuna uopšte nije imao naučnu namenu već je trebao da snimi odvajanje dva satelita. Potpuno ista takva kamera se nalazi i na “Mars Expressu” a prvobitna namena joj je bila da napravi jednostavne, low-tech slike prilikom odvajanja lendera “Beagle”. I pored svojih relativno skromnih performansi, ovakamera, nazvana “Mars Webcam”, teška samo 430 grama, šalje fantastične slike Marsa!
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Oprema
U drugom delu osvrnućemo se na to kako je ovaj problem, ako se tako može reći, rešen za astronaute programa Apollo. Zatim ćemo dati prikaz modernijih rešenja, kosmičkih toaleta korišćenih na stanici Skylab i spejs šatlu, uz osvrt na sistem koji se trenutno nalazi na MKS.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
ESA je u julu i avgustu 2000. godine lansirala sa Bajkonura po dva satelita misije „Cluster II“ sa ciljem da tokom 11-godišnjeg solarnog ciklusa trodimenzionalno prate ponašanje Zemljine magnetosfere i polarne svetlosti. Sateliti su i danas, posle 15,5 godina, operativni i lete na visini od preko 116.000 km. Iako svaki nosi 11 instrumenata, jedan na jednom satelitu nije nikad radio – sve do sada! Stvar je još zanimljivija ako kažem da se radi o kameri!
- Detalji
- Napisao: Ljiljana Gračanin
- Kategorija: Oprema
Kada se u martu 2020. godine na Mars bude spustio rover sa Zemlje, moćićemo da čujemo prve audio snimke sa površine Marsa.
Pročitaj više: Mikrofon koji će nam 2020. poslati zvuke sa Marsa
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Oprema
Iako možda deluje neobično, medjutim pitanje razvoja pribora i sistema kosmičkih toaleta je jedan od veoma složenih problema sa kojim se i sada, više od pedeset godina od Gagarinov leta u kosmos, još uvek suočavaju projektanti kosmičkih brodova. To pitanje dobija još više na značaju sada kada ljudi stalno borave u kosmosu.
Pročitaj više: Kosmički toalet (I deo - od “Vastoka” do “Sajuza”)
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Pre 50 godina u jeku je bila Trka za kosmos, u kojoj su učestvovali – a ko drugi do SAD i SSSR. Sovjeti su još uvek bili u vođstvu, ali Amerikanci su ih polako ali sigurno sustizali. Samo četiri meseca po sletanju “Луне-9“, prve sonde koja je meko sletela na Mesec, usledilo je spuštanje i prve američke sonde iz programa „Surveyor“ na Mesec. Za čudo (ili ne?), i jedni i drugi su primenili istu tehniku.
Pročitaj više: Raketni motor TD-339 – „Surveyerov“ „vernier“
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Oprema
Posle izbora za jednog od tri kontraktora u drugom krugu komercijalnog prevoza potrepština za američke astronaute na MKS (CRS-2), kompanija Sierra Nevada (SNC) je ponovo u centru pažnje. Sada, Evropska kosmička agencija (ESA) želi da se pridruži ovoj kompaniji i potencijalno koristi njene usluge za prevoz evropskih astonauta na MKS.
Pročitaj više: Evropa se pridružuje projektu minišatla Dream Chaser
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Šta ti je politička propaganda! Kada je ono nedavno pala američka raketa, svuda je osvanula priča da su glavni krivci ruski raketni motori jer su, eto, bili stari i sa greškama. Mnogi senatori su graknuli da se treba konačno rešiti te starudije i okrenuti se svom hardveru. Nažalost, neki Teksašani očigledno ne znaju da se radi o najjačem motoru na tečno gorivo na svetu i da za sad Ameri nemaju adekvatnu zamenu.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Probna raketa „Россиянка“ sa višekratnim prvim stepenom poleće 2016. god.
Glavna osobenost projekta “Ruskinja”, neviđena do sada ni kod manjih raketa, biće sposobnost povratka u rejon kosmodroma i prizemljenje prvog stepena radi ponovnog korišćenja skupih motora i opreme.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Prošle godine je Evropska kosmička agencija (ESA) odobrila razvoj rakete “Ariane 6”, koja treba da zameni sadašnju “Arianu 5” na poziciji najjačeg evropskog nosača. Znamo da je ESA od tada radila na razvoju dve verzije “Ariane 6” – “A62”, opremljenoj sa 2 bustera na čvrsto gorivo, sposobnu da u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) ponese 5 tona, i “A64”, sa 4 bustera i 10,5 tona na GTO. Međutim, poslednjih meseci konstruktor rakete, “Airbus Safran Launcher”, izvršio je neke dramatične promene koje zaslužuju da budu pomenute.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
