Oprema
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Ako postoji neki slavni kosmički računar, to je svakako onaj iz misije 'Apollo'. AGC (Apollo Guidance Computer) označava granicu između 'pre' i 'posle' u istraživanju kosmosa, i još uvek je popularan i danas. Međutim, AGC nije prvi digitalni računar koji je stigao u kosmos u putničkom brodu. Pre njega je postojao jedan veliki koji je već zaboravljen: računar iz programa 'Gemini', komad inženjeringa vrlo naprednog u vreme kada su programi učitavani sa magnetne trake. Poput mnogih elemenata u 'Geminiju', i računar iz ove kapsule jedva da zaslužuje fusnotu u istorijskoj knjizi o trci u kosmosu. Usprkos svemu, bio je to prvi digitalni računar ugrađen u jedan kosmički brod.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Novi rover 'Perseverance' polako ali sigurno gura prema lansiranju sledeće godine. Kako su do sada napredovale pripreme i dokle se stiglo?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Pišući godinama o astronautici, često sam se sretao sa jednim fenomenom a to je da se vezujem za određene projekte, avione, sonde, robote, rakete, a što sam stariji i za same ljude: naučnike, inženjere, konstruktore, operatore itd. O mnogima sam pisao neverovatne storije. Mnogi su zaboravljeni čak i u svojim zemljama, i samo njihovi radovi i projekti predstavljaju reminiscenciju na njih. Recimo danas nešto o jednom geniju koje je čitavog života išao decenijama ispred svog vremena.
Pročitaj više: Sateloidi Mjasiščeva: neobični avio-kosmički projekti, aktuelni i danas
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Ako postoji nešto što pažljivi čitaoci našeg sajta znaju, to je da je panorama ruskih raketa neverovatno nestabilna, toliko da je gotovo nemoguće pratiti različite projekte koji se neočekivano pojavljuju, nestaju, oživljavaju ili menjaju imena. U svakom slučaju, pokušajmo zajedno da sve ukapiramo koristeći sliku koju je šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, objavio pre neki dan na svom Twitteru. Sledećih deset godina 'Roskosmos'planira da u opticaju ima oko osam različitih orbitalnih lansera. Kao što se to događa već više od decenije, raketni projekti su podeljeni, otprilike u dve kolone: one koja se temelji na motoru RD-191 s jednom komorom za sagorevanje i one koja se temelji na motorima RD-180 i RD-171 s dve odn. četiri komore za sagorevanje. Svi ovi motori sagorevaju kerozin i tečni kiseonik (kerolox).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
O točkovima različitih rovera pisao sam u više navrata, a poslednji put pre dve godine. I opet ću, jer se priprema nova misija. Nasin rover 'Perseverance' izgleda kao blizanac 'Curiosityja', ali skriva mnoge razlike. Glavna je u naučnim instrumentima koji imaju za cilj otkrivanje biomarkera na Marsu, ali postoje i suptilnije razlike. Pogledajmo danas njegovih šest točkova. 'Curiosityjevi' točkovi su nehotice skrenuli pažnju na sebe kada su nakon samo nešto više od godinu dana boravka na Marsu pokazali više habanja od predviđenog. Na točkovima su počele da se pojavljuju male a potom i ne baš male rupe, prisilivši Nasu da promeni rutu rovera kako bi izbjegao preterano oštro stenovito tlo. Točkovi 'Curiosityja' i njegovog brata 'Perseverancea' presudni su za misije, ne samo iz očiglednog razloga jer se oni koriste za kretanje, već i zato što su ujedno i stajni trap čitavog vozila.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Mini roboti koji mogu da se kotrljaju, lete, plutaju i plivaju, a zatim se pretvore u jednu mašinu? Zajedno će činiti 'Shapeshifter', razvojni koncept transformacionog vozila za istraživanje tajanstvenih, dalekih svetova.
Pročitaj više: 'Shapeshifters' od SF do činjenice: putovanje od Titanovih litica do morskog dna
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
(ne, ovo nije priča o novom Nasinom brodu već o nečem mnogo VEĆEM)
Navikli smo da čitamo kako su međuplanetna putovanja skupa, složena i da zahtevaju mnogo vremena. Znamo da će putnička misija na Mars potrajati duže od godinu dana, možda i tri. Ali šta ako to nije istina? Šta ako ti kažem da možemo da stignemo do Crvene planete za mesec dana? Ili da smo u stanju da pošaljemo ka Jupiteru brod sa 20 ljudi? I sve to koristeći tehnologiju od pre četiri decenije. Čini se nemogućim, ali u stvarnosti je vrlo jednostavno: treba nam samo hiljadu nuklearnih bombi male snage!
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Krajem prošle godine, generalni direktor Hruničevljevog razvojnog i kosmičkog centra je otkrio da im preostaje da naprave još samo 11 raketa 'Протон'. Četiri se trenutno prave u preduzeću, a još sedam će biti proizvedeno u razdoblju 2020–2021. Nakon lansiranja posljednjih raketa, ruski kosmički program će se napokon prebaciti na nove rakete 'Ангара', koje se razvijaju još od 1995. godine. Da vidimo šta kaže 'Известия', podsećajući nas na istoriju stvaranja i korišćenja ovog jedinstvenog sovjetskog projekta.
Pročitaj više: Oproštaj od 'Protona': istorija najmnogobrojnije teške rakete u svetu
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Ovako napisano, niko ne može da prepozna da se radi o jednoj od najvećih vojnih kompanija na svetu, sa preko 40.000 zaposlenih. Ako kažem da prave rakete i motore za njih, navigacione i komunikacione satelite, međuplanetne sonde, vojne avione i slično, zabuna je još veća. Ali ako kažem da je to 'Airbus Defence & Space', mnoge stvari postaju jasnije. Pošto ne postoji išta u kosmosu da je iz Evrope a da nije prošlo kroz (bez)brojne fabrike AD&S, hajde da se malo upoznamo sa ovim 'Airbusovom'segmentom.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Oprema
Amerikanci ga zovu upper stage ili space tug, Rusi разгонный блок ili межорбитальный буксир, a mi ... nikako. Bar da ja znam. U svojim pričama o kosmosu ja ga pominjem jednostavno kao 'dodatni stepen'. Bez njega danas nema nijedne rakete, računajući i nuklearne balističke projektile. O I i II raketnom stepenu uglavnom nema šta da se priče – to su 'mišići' svake rakete, i za njih važi klasika – što veći to jači. Njihov zadatak je u načelu da podignu korisni teret dovoljno visoko i tu ga ostave. Kako dalje? Kako ući u odgovarajuću orbitu, zahtevane visine, nagiba i brzine? Hajde da danas zajedno naučimo nešto o tome.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
