|
|
Možemo reći da je u pitanju film snimljen po mogućem događaju. Znamo za Ortov oblak u kome kruže milioni kamenoledenih gromada od kojih se povremeno neka uputi ka unutrašnjosti Sunčevog sistema. Znamo i da će spoljne planete, prvenstveno Jupiter skrenuti ta tela od sudara sa Zemljom, i da su šanse udara u Zemlju vrlo male, ali ne i nemoguće.
Telo, kometa, meteor, veličine 10km, koje bi doletelo do Zemlje prosečnom brzinom kretanja kometa i meteora od 30 km/s oslobodilo bi toliko energije da bi izazvalo opštu kataklizmu. NASA je pre mesec dana poslala svoj prvi satelit, u okviru programa DART za zaštitu planete Zemlje, sa kojim će pokušati, udarom satelita u meteor, da pomeri jedan mali meteor sa njegove putanje. O tome smo pisali OVDE.
Vratimo se filmu. Ovo nije prvi film o kometi koja preti Zemlji. U pitanju je satirična komedija koja daje izvanrednu sliku američkog potrošačko-narcisoidnog društva. Studentkinja astronomije, doktorant (Dženifer Lorens) i njen profesor (Leonardo Di Kaprio) otkrivaju kometu koja kruži unutar Sunčevog sistema. Prvi problem: njena putanja je vodi ka direktnom sudaru sa Zemljom. Drugi problem: skoro da nikog nije briga. Predsednici SAD (Meril Strip) je važnija izborna kampanja; industrijalcima kako da profitiraju od komete koja se sastoji od dragocenih retkih zemalja. Kina i Rusija su nesposobne da nešto preduzmu; narod je podeljen, kao što neki veruju u ravnu zemlju, tako mnogi veruju da kometa ne postoji, da će promašiti Zemlju itd. Društvene mreže su ljudima glavni prioritet, ne dolazak komete.
Rezime: Komedija na temu kraja sveta.
Za: Vrlo dobra parodija; dobar kasting i dobra gluma.
Protiv: Prvih sat vremena drži pažnju; u drugom satu ima ponavljanja pa je utisak razvučenosti radnje.
Znamo da je komedije najteže napraviti. Posebno u vremenu kada je skoro sve postalo sopstvena suprotnost i satira, tako da mu možemo progledati kroz prste i preporučiti.
Evo ocene filma članova Viber grupe Astronomija:
Toma Bandin: Preporuka za jedan dobar film. Ne odgovaram za eventualne nervne slomove, aritmiju ili bilo kakve druge zdravstvene tegobe koje ćete sigurno imati tokom i posle gledanja ovog filma.
Danijel Reponj: Teško smeće od filma!
Beha: Film sam preporučio prijateljima, nažalost ne kao Odiseja ili Gravitacija ili svi ti sjajni SF filmovi nego realnost koja je jeziva. Nekako sam tu prepoznao i Trampizam i Elonmasksizam i ovisnost o internetu na pogrešan način...
Miloš Gagić: Ludilo
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Veliki pisci naučne fantastike 
Komentari
Film je odraz i prikaz stanja kompletnog društva, ali napravljen tako da pojedini mediokriteti koji sebe smatraju vrhunskim intelektualcima kažu, vov baš je super, ja ovako mislim(ne mislim da je svako ko je rekao vov mediokritet). Problem je u očiglednosti svega, kao kada bi neko napravio film o tome da je sada dan. I onda par milijardi ljudi koji pogledaju film oduševljeno kliču, kako je dobar film, pokazao je da je sada dan, oduvek sam sumnjao da je dan. Zato se slažem sa pojedinim komentatorima da je za Tinejdžere i možda čak jako pametne ljude, ali koji nemaju vremena za dublju svest nad temama već prate uobičajen mejnstrim liniju mišljenja, koje opet formira ju mediji .
Prepun je kakofonije, nedorečenosti, pokušava na nevešt način da opiše 2 naučnika, a karakterizacija tih likova je kriminalna na nivou teletabisa (po mom mišljenju), ali kao što kaže Željko Mitrović, ljudi ištu `vake "intelektualne" teme sa "DUBOKIM" porukama koje su svakom normalnom očigledne i bez epohalnog filma koji sve objašnjava. Generalno nikako ne može da bude ni nalik filmu "Idiokracy" jer ne nosi nikakvu poruku.
Dok "Idiokracy" neće biti nominovan za oskara, ovo sranje od filma koje se sprda sa medijima će od istih tih medija da pobere oskare i ko zna kave nagrade. Na neki čudan način film opisuje samog sebe, uz hiperbole i alegorije, i to jeste genijalna crta, priznajem. Film opisuje samog sebe, sprdajući se sa ljudima na perfidan način: Biti u centru pažnje, bez obzira na sredstva, iskoristiti pandemiju (tragediju) dok su još sveže emocije. O da i uzeti puno puno para... Kao što će i da bude.
Jer im se može.
v - volumen
v = 4,18 r^3
v = 4,18 5000^3
v = 4,18 x 125.000.000.000 = 522.500.000.000 m^3
recimo da je gustina ~ 2000 kg/m^3 (ni težak ni lak)
masa = gustina x volumen
masa = 2000 * 522.500.000.000
masa = 2 * 522.500.000.000.000
masa ~ 1.000.000.000.000.000 kg
masa ~ 10^15 kg
brizna v
v = 30.000 m/s
brizna v na kvadrat
v^2 = 900.000.000 m2/s2
v^2 = 9*10^8 m2/s2
formula mv^2
mv^2 = 10^15*9*10^8
mv^2 = 90^23
(mv^2)/2 = 45^23 (kg mv^2)/s^2 J (džula)
podeljeno sa 2
45^23 J
svedimo na TJ (tera džul)
45^23 J = 45^11 TJ (1TJ = 10^12 J)
Bomba bačena na Hirošimu bila je 63 TJ.
Ako kažemo da su 45 i 63 bliske vrednosti imamo na raspolaganju energije od oko 10^11 = 100.000.000.000 (100 milijardi) navednih bombi.
Znajući da je površina Zemlje oko 500 miliona km^2 dolazimo do 200 bombi po kvadratnom kilometru, odnosno po jednoj na površini od 70 x 70 m.
Jasno je da ne bi bila takva ravnomerna raspodela energije po površini Zemlje, nego bi bila skoncentirsana u mesto udara, ali govori o strašnoj energiji koju jedno naizgled ne tako veliko telo nosi. Takođe se nameći pitanje o veličini energija koju nose ostala nebeska tela i silama stvaranaj koje su ima dale tu energiju.