Koliko ima vode na Zemlji?

Posmatrano iz daleka Zemlja je uglavnom vodena. Tek 29 % njene površine čini kopno, a čak 71% voda. Ni jedno drugo nebesko telo, koliko nam je danas poznato, na svojoj površini nema tečnu vodu, a naša Zemlja se kupa u njoj. Najviše je vode u okeanima i morima (skoro 97%), ali vode ima i zamrznute na polovima i u glečerima, ima je u rekama, jezerima, močvarama, zatim u zemlji i u atmosferi. Ima je i u svim živim bićima: u lastama, kamilama, drveću i u nama samim. Ima je čak i u suvoj drenovini koju je, kako kaže narodna pesma, cedio Kraljević Marko. Ima je skoro u svemu i zato je Tales smatrao da je osnovni elemenat od koga je sve napravljeno baš voda.

Evo tabelarnog popisa vode na našoj planeti:

Zbog svega gore rečenog sledeće slike su pomalo zbunjujuće i pružaju drugačiju predstavu o količini vode na Zemlji.

Sva voda okeana i mora

Ako bismo svu vodu okeana i mora, svih tih 1,338,000,000 kubnih kilometara vode, skupili u jednu kuglu njen prečnik bi bio svega 1385 kilometara što je tridesetak kilometara više od najudaljenijih tačaka Balkanskog poluostrva (od Istambula do zapadne obale Tršćanskog zaliva).

Podzemne vode

To, kao što se vidi iz gornje tabele, nije sva voda naše planete. Velike količine vode nalaze se ispod zemlje. Nju čine podzemne reke, jezera, močvare. Sva ta voda je uglavnom slatka i utoliko je dragocenija za kopneni život, posebno u pustinjskim predelima gde vode na površini i nema, sem u retkim satima kada kiša orosi tlo. Problem je što se velike zalihe podzemne vode nalaze duboko više stotina metara, ponekad i čitav kilometar, pa je ona uglavnom nedostupna za eksploataciju.

Ukoliko bismo svu tu vodu skupili u kuglu njen prečnik bi iznosio 272,8 kilometara što je otprilike kao od Novog Sada do Niša. Ili ako baš hoćete drugi primer, skoro kao od Sarajeva do Zagreba (283 km). Zapremina takve kugle iznosila bi 10,633,450 km³

Vode reka i jezera

Ni to nije sva voda. Postoji za nas, kopnena bića, najvažnija voda, ona koja održava u životu nas sedam milijardi ljudi i nebrojeno milijardi ostalih živih bića koja žive na i u zemlji. To su sve vode reka i jezera i nje, prama popisu vode ima 93,113 km^3. Kugla te vode imala bi prečnik od 56,2 kilomnetra što je manje nego od Letenke sred Fruške gore do Vukovara. Evo slike:

Otkud to?

Otkud taj paradoks s količinom vode? S jedne strane vidimo da je voda skoro progutala planetu, a s druge, da čini tek neznatan deo te iste planete. Pa, razlog je u tome što je, u poređenju s prečnikom planete, voda razlivena u sasvim tankom sloju po Zemlji. Zemlja je prilično glatka. Evo čuvenog primera: kada bismo bilijarsku kuglu povećali do veličine Zemlje, na njoj bismo videli ogromne ponore i planine, mnogo veće nego što postoje na Zemlji. Zemlja je, dakle, skoro savršeno glatka. Mont Everest, najviša planina na našoj planeti, 8848 metara visine, se i ne vidi spram prečnika Zemlje od 12.742.000 metara. Najdublja dubina na Zemlji, u Marijanskoj brazdi na dnu Tihog okeana iznosi manje od 11 kilometara i nevidljiva je spram preko 12 hiljada kilometara prečnika Zemlje.

U poređenju s bilijarskom kuglom Zemlja je savršeno glatka

Koliko vode ima na Zemlji, malo ili mnogo, zavisi od toga s čim njenu količinu poredite.

Još nekoliko interesantnih podataka o vodi na Zemlji

Oko 12,900 km³ vode (uglavnom u obliku vodene pare) nalazi se u atmosferi. Ukoliko bi sva ta vlada odjednom pala na zemlju planeta bi bila prekrivena sa svega 2,5 cm vode.

Svakog dana 1170 km kubnih vode ispari ili se izbaci iz organizama u atmosferu.

Slatke vode ima mnogo više pod zemljom nego u rekama i jezerima.

Više od 8,400,000 km³ slatke vode uskladišteno u zemlji, najvećim delom skoro kilometar ispod površine.

Statke vode najviše ima u polarnim ledenim kapam i glečerima i na Grenlandu: 29,200,000 km³.

Zašto na Zemlji ima tako malo vode?

Na prvi pogled izgleda kao da je pitanje pomalo besmisleno. Pa dve trećine naše planete pokriveno je vodom. Da li je to malo? DA!

Otkud voda na Zemlji

Ono što danas dominira našom planetom i čini je jedinstvenom u Sunčevom sistemu jeste voda, prvenstveno okeanska voda. Oko dve trećine površine Zemlje nalazi se pod okeanima i morima, i kada bi tu količinu vode rasporedili ravnomerno, dobili bismo sloj ove tečnosti debeo oko 2500 m.

Voda

Voda? Šta tu ima da se priča? Svi znamo o vodi sve što je bitno: da je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu svekolikog života na našoj planeti. U različitim formama ima je (da kažemo) 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine. Čak je otkrivena i u slobodnom kosmosu (doduše u vidu molekula), a relativno od skora i na nekim planetama (Marsu, Neptunu, Plutonu itd.) i njihovim satelitima (npr. Mesecu, Evropi, Titanu, Enceladusu itd.). I to je u glavnom to.

Voda

Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do 3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.