Šta bismo sve mogli da vidimo kada bismo preleteli iznad Plutona i njegovog meseca Harona? Svemirska letelica New Horizons je to učinila u julu 2015. godine, proletevši pored ovih udaljenih svetova brzinom od oko 80.000 kilometara na sat.
Šta bismo sve mogli da vidimo kada bismo preleteli iznad Plutona i njegovog meseca Harona? Svemirska letelica New Horizons je to učinila u julu 2015. godine, proletevši pored ovih udaljenih svetova brzinom od oko 80.000 kilometara na sat
Prelet iznad Plutona
Fotografije snimljene tokom spektakularnog preleta su poboljšane bojom, vertikalno skalirane i digitalno kombinovane u dvominutni ubrzani video. Kako prelet počinje, svetlost obasjava planine za koje se smatra da su sastavljene od vodenog leda, ali obojene zamrznutim azotom. Ubrzo, sa desne strane, vidi se ravno more uglavnom čvrstog azota koje se segmentiralo u čudne poligone za koje se smatra da su nastali zbog relativno tople unutrašnjosti. Krateri i ledene planine su uobičajeni prizori. Video se zatamnjuje i završava se iznad terena nazvanog oštričasti (eng. bladed) jer se sastoji od grebena visokih 500 metara razdvojenih praznim prostorom veličine kilometra.
Video: NASA, JHUAPL, SwRI, P. Schenk & J. Blackwell (LPI); Muzika: Open Sea Morning by Puddle of Infinity
Prelet iznad Harona
Fotografije i prikupljeni podaci omogućili su digitalnu rekonstrukciju većeg dela Haronove površine, što je rezultiralo simulacijom preleta.. Jedan takav neobičan, jednominutni, ubrzani video sa potrebnim digitalnim poboljšanjima prikazujemo ovde. Putovanje počinje preko širokog ponora koji deli različite tipove Haronovih predela, ponora koji je možda nastao kada se Haron zaledio. Video se nastavlja skrectanjem na sever i letom iznad šarenog udubljenja nazvanog Mordor, koje je, prema jednoj hipotezi, neobičan ostatak drevnog udara. Let se nastavlja preko vanzemaljskog predela bogatog nikada ranije viđenim kraterima, planinama i pukotinama.
Video: NASA, JHUAPL, SwRI, P. Schenk & J. Blackwell (LPI); Muzika: Juicy by ALBIS
Robotska letelica New Horizons ima preveliku brzinu da bi se ikada vratila do Plutona i Harona. Trenutno se nalazi duboko u Kajperovom pojasu, na ivici našeg Sunčevog sistema. Očekuje se da će do 2028. ili 2029. godine izaći iz Kajperovog pojasa. Trenutno se fokusira na prikupljanje jedinstvenih heliografskih podataka, koji se mogu dobiti tokom produženog režima rada sa niskom aktivnošću. Takođe, postoji mogućnost da letelica u budućnosti obavi prelet pored nekog objekta u Kajperovom pojasu, ukoliko se takav objekat identifikuje. New Horizons je trenutno udaljena preko 9 milijardi kilometara od Zemlje, što je ekvivalentno preko 61 astronomskoj jedinici (AU). Svetlosti treba više od 8 sati da pređe tu udaljenost i stigne do nas.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Afel = 48,87 AJ (7.311.000.000 km) i Perihel = 29,63AJ (4.437.000.000 km).
Ako primenimo malo znanja iz fizike možemo da procenimo koliko je svetlo na Plutonu.
Znamo da osvetljenja neke površine, zbog radijalnog širenja svetlosti iz tačkastog izvora, obrnuto je srazmerna kvadratu udaljenosti od izvora svetlosti. Doduše Sunce baš i nije tačkasti izvor svetlosti ali pošto radimo orjentaciono procenu svetla na Plutonu zanemarićemo tu činjenicu.
Udaljenosti, koje nas interesuju, u astronomskim jedinicama su:
Zemlja 1 AU
Pluton u afelu 48,87 AU
Pluton u perihelu 29,63 AU
Kada to dignemo na kvadrat dobijamo (zaokruženo na celi broj)
Zemlja 1
Pluton u afelu 2388
Pluton u perihelu 890
Zaklučak:
Kada je Pluton u perihelu svetlost koja dolazi do njega je 2388 puta slabija, odnosno u afelu 890 puta.
Pošto nam ove brojke ne govore previše i nisu slikovite, pokušajmo da to dočaramo malo bolje i slikovitije. Sledeća poređenja nisu baš u redu jer moramo imati na umu da naša atmosfera rasipa puno svetlosti dok Pluton gotovo da i nema atmosferu pa bi na njemu i po danu nebo bilo crno.
Na Vikipediji (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D1%81) imamo tablicu 'Primeri osvetljenosti koja se pruža pod različitim uslovima'
Ako iz tablice uzmemo da je puna dnevna svetlost 25000 luksa što bi odgovaralo letnjem danu onda je na Plutonu u perihelu bilo oko 10 luksa što je kao kod nas pri kraju sumraka.
U afelu bi, u odnosu na istu situaciju na Zemlji, na Plutonu bilo 28 luksa ili otprilke kao na sredini sumraka.