12.6.26.
Ako imate dovoljno strpljenja dok posmatrate Mesec možete uočiti njegovo kretanje među zvezdama.
Zapravo čini se kao da se zvezde po nebeskom svodu brže kreću od Meseca, te ga u tom kretanju prestižu. Međutim, kretanje zvezda po nebu je iluzija, posledica obrtanja Zemlje oko svoje ose. Zvezde su za naše oko nepomične. Istina je dakle da Mesec putuje nebom i prolazi kroz sazvežđa.
Stevite kursor na sliku da videite koliko se Mesec približio označenoj zvezdei za jedan sat.
Uočite jednu zvezdu u blizini Meseca sa njegove leve strane, prema istoku. Već za jedan sat videćete da joj se Mesec približio. Za jedan sat Mesec pređe put koji je otprilike jednak njegovoj prividnoj širini, nešto više od 30'. Sutradan možete vidati da je u odnosu na zvezdu Mesec prevalio veliki put od 13°. Za dva, tri dana on je već zaplovio u drugo sazvežđe.
Poput Sunca i Mesec se kreće po zodijaku, ali je od Sunca mnogo brži. Sunce se po nebu kreće oko 1° na dan i zato mu treba čitava godina da prođe kroz sva sazvežđa zodijaka. Mesec isti posao završi za tačno 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11,47 sekundi. Naravno, za to vreme je napravio i tačno jedan krug oko Zemlje.
Ovaj vremenski period obilaska oko Zemljine kugle, pošto se meri u odnosu na zvezde zove se siderički mesec (lat. sidereus = zvezdani).
O daljini Meseca i njegovoj putanji
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Glavni razlog je optička iluzija poznata kao „Mesečeva iluzija", a ne stvarna promena veličine ili udaljenosti. Kada je Mesec nizko na horizontu, on izgleda znatno veći nego kada je visoko na nebu, iako je njegova stvarna uglovna veličina skoro identična.
Da li je to jedino objašnjenje? Ne, postoji više faktora:
1. Optička iluzija (najvažniji faktor)
Iluzija perspektive/konteksta: Mesec na horizontu upoređujemo sa objektima poput zgrada, drveća ili planina, pa ga mozak doživljava kao veći
Iluzija udaljenosti neba: Naš mozak shvata nebo kao udaljenije na horizontu, a bliže u zenitu (odmah iznad glave). Kada je Mesec na horizontu, mozak ga doživljava kao mnogo dalji, pa ga zbog toga doživljava kao fizički mnogo veći
Ovo je iluzija – možete testirati: ako blokirate Mesec na horizontu sa prstom, a kasnije visoko na nebu, njegova veličina je ista
2. Stvarna promena udaljenosti (mali efekat)
Vaša informacija je tačna: Mesec kruži oko Zemlje po elipsi, ne po kružnici, pa postoji:
Perigej (najbliža tačka): ~363.300 km
Apogej (najdalja tačka): ~405.500 km
Razlika je oko 10-11%
Kada se pun Mesec poklopi sa perigejem, dobijamo supermesec koji izgleda do 14% veći i oko 30% sjajniji nego kada je najudaljeniji. Međutim, ovu promenu je teško primetiti iz dana u dan bez merenja.
3. Atmosferska refrakcija (spljoštenje, ne uvećanje)
Kada je Mesec na horizontu, atmosfera ga spljoštava po visini jer se donja ivica više "izdiže" zbog prelamanja zraka – zapravo je manji po visini, ne veći.
Ključna zaključak:
Faktor Efekat na veličinu Primetnost
Mesečeva iluzija Uvećanje do 2-3× vizuelno Veoma primetno
Stvarna udaljenost (perigej↔apogej) 14% razlike Teško primetno bez merenja
Atmosferska refrakcija Spljoštenje po visini Primetno kao promena oblika
Dakle, iluzija je glavni razlog zašto Mesec "dosta veći" izgleda kad je niže, a promena udaljenosti objašnjava samo manje, stvarne varijacije.