Sateliti
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Sateliti
Prošle nedelje digla se velika prašina oko vesti vezanih za podzemne okeane na svetovima spoljnjeg Sunčevog sistema. Objavljeni su radovi koja podržavaju hipotezu da Enkelad, Saturnov mesec, predstavlja ni manje ni više nego evidentni hidrotermalni izvor. S druge strane, objavljeno jepostojanje okeana na Ganimedu, najvećem Jupiterovom satelitu. Obe vesti po svojim implikacijama nadmašuju priču o prikladnosti delova spoljnjeg solarnog sistema za stanovanje, ali su naletele na različit tretman u medijima, tretman koji je napravio ozbiljnu konfuziju u vezi sa tim vanzemaljskim “okeanima”. Zato što oni nisu svi isti.
Pročitaj više: Ganimedov okean i tajanstvena mora spoljnjeg solarnog sistema i mediji
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Stigne tako poneko pitanje koje bi moglo biti interesantno i drugim čitaocima. Evo jednog takvog:
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Stanje astronomije u našim medijima se popravlja i sad više nema uobičajene drame i histerije kada Mesec na svom putu oko Zemlje priđe malo bliže. A kad se dogodi da pun Mesec dođe u perigej astrolozi se upiške od sreće.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Sateliti
Od kako je sovjetska sonda „Луна 3“ 1959. godine snimila tamnu stranu Meseca, jedna od najvećih enigmi predstavlja pitanje zbog čega ta hemisfera nema karakteristične tamne mrlje na površini, poznate nam kao mora? Posle mnogo godina istraživanja, možemo da čujemo odgovor: lunarna kora je mnogo deblja na suprotnoj strani, a pošto su mora na bližoj strani nastajala kao produkt bazaltne lave koja je ispunjavala udarne kratere, lava nikada nije uspela da stigne do površine druge polulopte. To je u redu, ali odgovor nije kompletan, jer ne objašnjava zbog čega je kora deblja na drugoj strani.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Naučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, takozvani baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Science” objavio je rad vođen Katarinom Miljković koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorenim masivnim udarima.
Pročitaj više: GRAIL: zašto velikih basena ima više na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Sateliti
Analizirajući Hablove fotografije, naučnici iz SETI instituta iz Mauntain Viewa u Kaliforniji ugledali su Naiadu, najbliži Neptunov mesec. Ovaj tajanstveni putnik prečnika 96 km ostao je sakriven još od kako su ga 1989. otkrile kamere „Voyagera 2“.
Pročitaj više: Neptunov satelit prvi put viđen posle 20 godina
- Detalji
- Napisao: Sandra Maksimović - Sara
- Kategorija: Sateliti
O čemu se tu zapravo radi? Na osnovu osam snimaka koje je Habl načinio još decembra 2004. godine, a uz pomoć raznih tehnika astrofotografije, izolovan je mali mesec, u svoj mogućoj blistavosti Neptuna, jedva vidljiv. Odmah je potvrđeno da je Najada izašla iz Neptunove senke i da je znatno brža nego što se to predviđalo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
