Oskrnavljen spomenik Jurija Gagarina u Crnoj Gori

Komentari

Najuzbudljivija noć 2026? Pomračenje sunca, kiša meteora Perseidi i parada 6 planeta!

Milan Milošević Juče

TEST
Čitač Juče

"Kada svetlost neke daleke zvezde prođe blizu Sunca ...
Леми 2 dana pre

Navucite zavese na prozore i nemojte izlazliti dok ...
Balad 4 dana pre

"Znate li da Ai ne može da zamisli slučajni broj" „Da ...
Miki 4 dana pre

Zanimljiv tekst, ali AI tek za sada radi tako kako ...

Detalji: Napisao: Grujica Ivanović; Kategorija: Događaji; Datum kreiranja: 21 Oktobar 2016

Spomenik prvog čoveka u kosmosu Jurija Gagarina u zaseoku Radovići nedaleko od Tivta u Crnoj Gori je oskrnavljen.

Vlasnik imanja gde se nalazi jedini spomenik Gagarinu na Balkanu, slovenački biznismen Just Rugel je slučj prijavio policiji.

Spomenik je oskrnavljen u četvrtak (20. oktobra) uveče od strane još uvek nepoznatih počinioca. Prema rečima Rugela, koji je finansirao gradnju Gagarinovog spomenika ranije nije bilo nikakvih napada na njega ili pokušaja skrnavljenja spomenika.

sa svecanosti u radovicima

Sa otkrivanja spomenika Gagarinu u Crnoj Gori

Bista Juriju Gagarina podignuta je 12. aprila ove godine na 55. godšnjicu prvog čovekovog leta u kosmos. Počasnom otkrivanju spomenika prisustvovao je i ruski kosmonaut Aleksandar Samokutjajev.

Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: