Da li će astronomi uskoro, u narednih sedam meseci, postići suglasnost oko brzine širenja svemira? Da li će biti rešena Hablova tenzija? Ko će dobiti opkladu, prof. Hibš ili prof. Mrđa? Sve su to međusobno povezana, misteriozna pitanja.
A radi se o ovome: od kako je Edvih Habl, 1929, primetio da se galaksije udaljavaju jedna od druge, pa se prema tome čitav svemir širi, naučnici pokušavaju da izračunaju brzinu toga širenja. U zadnje vreme izdvojila su se dva rezultata, postignuta različitim metodama merenja: 67,7 kilometara u sekundi po megaparseku i 74 kilometra u sekundi po megaparseku. Ovo neslaganje poznato je kao Hablova tenzija.
Parsek je jedinica udaljenosti koja se koristi u astronomiji. Jedna parsek je jednaka udaljenosti od Sunca do zvezde koja bi imala godišnji paralaks od jedne lučne sekunde.
Paralaksa je prividno pomeranje zvezde na nebu kada se posmatra sa različitih tačaka Zemljine orbite.
Jedna parsek je otprilike 3.26 svetlosnih godina, što znači da svetlosti treba oko 3.26 godine da stigne od zvezde udaljene jedan parsek do Zemlje.
Jedan megaparsek je jednak milion parseka.
|
Većini ljudi je svejedno da li se svemir širi jednom ili drugom brzinom jer razlika između 67,7 ili 74 i nije neka razlika, ali fizičari zbog te razlike ne mogu mirno da spavaju. Oni kažu da je Hablova tenzija jedan od ključnih problema moderne kosmologije i da bi njeno rešenje moglo da promeni naše razumevanje svemira, pa i temeljnih zakona fizike.
Niko ne sumnja da će se konačno doći do jedinstvenog rešenja, da će se izbrisati ova razlika u brzini, ali pitanje je kada će do toga končano doći. Prof. Hibš smatra da na konačno rešenje nećemo puno čekati, najviše godinu dana (počevši od maja meseca kada je to izjavio), dok prof. Mrđa pokazuje izvesne rezerve u pogledu tak brzog rešenja. Nedavni rezultati merenja dobijeni pomoću Svemirskog teleskopa Džejms Veb idu u prilog prof. Hibšu, jer to merenje je negde na sredini i iznosi 70 km/s po megaparseku. Ali prof. Mrđa je spokojan. On kaže da je put do konačnog rešenja još dug i navodi brojna pogrešna merenja u prošlosti.
| AUTOR | Mesečeva srednja daljina (u Zemljinim poluprečnicima) |
| Aristarh | 19 |
| Hiparh | 67 1/3 |
| Posidonije | 52 2/5 |
| Tačna vrednost | 60,4 |
Iz knjige Hronologija astronomskih tekovina, V. Mišković
I zaista, u istoriji nauke ima puno primera pogrešnih merenja. Uostalom, greške su toliko imanentne merenjima da naučnici i njih uračunavaju u svoje procene i zaključke. Uzmite samo procene daljina i veličina Sunca i Meseca iz vremena stare Grčke, pa onda procene starosti Zemlje, a zatim podsetimo se samo koliko dugo su astronomi merili dužinu dana na Marsu, pa koliko su pogrešno merene udaljenosti zvezda, maglina i galaksija, a da i ne pominjemo onaj čuveni slučaj iz 2011. godine kada je navodno izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti itd. itd. Čitave knjige mogu da se ispune pogrešnim rezultatima. (Zbog ograničenih shvatanja i na osnovu toga zlonamernih tumačenja pojedinih čitalaca, moram dodati da su i pored svih tih grešaka, astronomi, matematičari i fizičari ipak zadivljujuće precizni – s obzirom da mere nešto što se samo u daljini vidi, ili čak i ne vidi.)
Dobro, odlutali smo malo, ali bilo je interesantno (meni bar). Dakle, trenutno, kaže prof. Mrđa, raste samo tenzija oko Hablove tenzije. Još nismo čuli ni čitali šta na sve kaže teorija. Jer teorija objašnjava ono što praksa primeti. Ima još dosta vremena do maja sledeće godine. Tenzija raste.
Koverta sa novcem uloženim u opkladu
O tenziji:
Hablova tenzija i opklada pet meseci kasnije
JOŠ članaka o prof. Hibšu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Prvo sve Galksije se ne udaljavju jedna od druge već u našem jatu Galaksija postoje Galaksije koje se i približavaju Našoj i udaljavaju od nje.A samo kad se izađe izvan našeg jata Galaksija svi objekti druge Galaksije i Kvazari imaju samo crveni pomak.
To treba tako govoriti a ne naturati ljudima da se SVE Galaksije udaljavaju jedna od drugih.I na osnovu te pojave da svi objekti izvan našeg jata Galaksija imaju crveni pomak izračunavati brzinu Galaksija je pogrešno.
I ako je Svemir kako nam govore nastao ud Eksplozije gakajsije bi morale da se kreću u jednom pravcu i sa jedne strane bi morale postojati SVE Galaksije koje se približavaju našoj a sa druge strane bi se sve udaljavale od naše.
A šta ako je uzrok te pojave da svi objekti izvan našeg jata Galaksija imaju crveni pomak drugaćiji ako postoji među jatima Galaksija neko centralno telo koje se okreće u sneru suprotnom kazaljkama na satu i svojom Gravitacijom vuče svetlost objekata ka većim talasnim dužinama ka crvenom delu spektra i da tako nastaje crveni pomak SVIH objekata izvan našeg jata Galaksija.
I ako gledamo da Zvezde obrazuju Galaksiju kao sistem i da naše jato Galaksija obrazuje Sistem onda je logično da i dalje sva Jata Galaksija obrazuju neki veći Sistem ako je tako onda nam se NATURA pogrešan zaključak da su Galaksije nastale u eksploziji koje nije ni bilo.
I ako gledamo da Planete kruže oko centralnog tela a zvezde oko galaktičkog centra onda je logično da i galaksije koje obrazuju jata kruže oko Kvazara snojih centralnih tela a oni Kvazari sa galaksijama jata kruže oko nekog većeg cetralnog tela koje je glavni uzrok te pojave da Galaksije izvan našeg jata imaju samo crveni pomak.