Održano prvo iz serije popularnih predavanja na PMF u Novom Sadu

Svi mi, izuzimajući fizičare (i astronome), o najvažnijim, osnovnim, esencijalnim itd. stvarima često ne znamo ništa. Ili smo samo nešto načuli o njima. Temeljne stvari ne primećujemo, nismo ih svesni iako sve, bukvalno baš sve od njih zavisi i bez njih ne možemo. Istovremeno pažnju posvećujemo potpuno nebitnim stvarima, stvarima od kojih u suštini baš ništa ne zavisi i koje ćemo ionako već prekosutra zaboraviti: recimo, da je Kanje Vest rekao…. pa sad šta god da je rekao, eto već sam zaboravio šta.

A često imamo i neke predrasude, pa kada čujemo npr. reč matematika samo se namrštimo, odmahnemo rukom i kažemo: „Nije to za mene“. Ili još gore, kada se pomene kvantna fizika – e pa to je stvarno strašno i još gore od matematike, jer matematika nam dobro dođe bar na pijaci, u marketu i banci.  A kvantna fizika? Pa nikad vam ne treba.

Dr Milan Pantić, profesor na novosadskom PMF nas je međutim uverio da stvari stoje sasvim drugačije i da nema ništa zanimljivije – i još jednom „nema ništa zanimljivije a i važnije baš od kvantne fizike“! Čak i kad se radi o zbilja zamršenim opažanjima u ovom delu fizike koje inače ni sami fizičari još nisu uspeli da shvate, čak i tada kvantna fizika je od suštinske važnosti . I objasnio je da kvantna fizika nije samo stvar atoma i onog što je u njima, već da je kvantna fizika osnova i celokupnog makrosveta.

Predavanje prof. Pantića zvalo se „Čudnovata svojstva kvantnog sveta“ – sa podnaslovom  „Kako priroda prkosi zdravom razumu“. Pa zar to nije intrigantno. Vrlo je važno, ako držite do sebe, da znate bar najosnovnije o kvantnoj fizici, jer bolje ćete razumeti - sve.  

Predavanje je održano na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, juče, 3. februara 2026. u okviru seminara koji fakultet ponovo, nakon više od decenije pauze, pokreće. Kako je rekla direktorka Departmana za fiziku, prof. Milica Pavkov Hrvojević, radi se o seriji javnih predavanja iz različitih oblasti nauke namenjenih svim onima koji imaju razvijen osećaj za nauku bez obzira koliko su nauci posvećeni i koliko su u tom naučni obrazovani. Dovoljno je samo da neko jednostavno želi da sazna više i da više i bolje razume - sve. 

Na ovom predavanju u publici su primećeni, ne samo fizičari, nego i matematičari, biolozi i hemičari, zatim neki srednjoškolci… svečana sala fakulteta bila je objektivno mala da primi sve zainteresovane slušaoce i kako čujemo već za sledeće predavanje biće obezbeđen amfiteatar – a o tom predavanju ćemo pisati uskoro.