Uprkos nekim najavama, što se tiče računanja vremena, sve ostaje isto. Bilo je mnogo spekulacija i razmišljanja, svako ko se malo razumeo u računanje vremena je imao svoju ideju i neki su bili za to da sve ostane isto, neki da pređemo u istočnoevropsko vreme, neki da idemo na zapadno, a neki da treba sve ostaviti kako priroda traži. A onda se svet zavrteo, izbili ratni i politički sukobi, na Balkanu, u Ukrajini, na bliskom istoku, u Americi i u celom svetu i svi smo zaboravili na računanje vremena i zato će se i ove godine zadnjeg vikenda u martu sat pomeriti za jedan čas unapred. Nema više izležavanja, sat ode unapred a mi ustajemo ranije. Ako, bar će dan, tj. obdanica, biti dugačka!
U nedelju 30. marta 2025. ujutro, u 2 sata prelazimo na letnje računanje vremena i časovnici se zato pomeraju jedan sat unapred.
Ovako kod nas glasi pravilo o tome (u drugim zemljama, npr. u SAD vreme se menja nekog drugog datuma):
Letnje vreme počinje u 02:00 časa zadnje nedelje u martu i časovnici se pomeraju jedan sat unapred (na tri sata).
Letnje vreme se završava zadnje nedelje u oktobru i tada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad (sa tri sata na dva).
Zemlje u kojima se koristi letnje računanje vremena tokom 2025. godine (mapa iz Timeaddate)
Evo šta piše u Vikipediji o ovom računanju vremena:
Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.
Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.
Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).
Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
KRATKA ISTORIJA LETNJEG RAČUNANJA VREMENA
Formula za preračunavanje vremena nalazi se ovde.
Ovde možete da se podsetite šta su to vremenske zone.
Još
Kako se meri vreme - solarno, zvezdano UT, GMT.... vreme
Izračunajte vreme u drugoj vremenskoj zoni (skript)
Vremenska zona - šta je to?
Kalendar - ukratko o nastanku kalendara
Kalendar - kako je nastao (još jedan tekst o nastanku kalendara)
Kalendar kroz istoriju • Sadržaj sa popisom poglavlja objavljiih u AM (Uvod • Kalendraski ciklusi • Meseci u godini • Nedelje - sedmica • Od kada brojimo godine • Današnje računanje godina • Astronomsko numerisanje godina • Kada je rođen Isus • Vremenske epohe itd. + kalendari: jevrejski • kalendar Maja • kineski • slovenski....)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
- Da, gornja karta je poznata Merkatorova projekcija koja jako razvlači najveće geografske širine. Od najzapadnije do najistočnije tačke Rusije je manje rastojanje nego najveća širina Afrike, a na ovakvoj karti Rusija izgleda 2,5 puta duža od širine Afrike.
-
- Grenland ima površinu malo veću nego sve kanadske provincije na istoku, dakle Kvibek, Njufaundlend i Labrador, Nju Branzvik, Nova Skoša i Ostrvo Princa Edvarda, sve zajedno. To je otprilike celo ono veliko poluostrvo nalik na trougao-trapez sa desne strane zaliva Hadson pa sve do Atlantika, bez onih ostrva severno od tog trougla.
-
- Grenland ima dobar geopolitički položaj prema Rusiji i ima ruda koje Kina već eksploatiše. A ima još nešto. Grenlanđani uglavnom žive od ulova ribe koje sada ima znatno manje na atlantskoj obali SAD i Kanade nego ranije. Ne znam za američke, ali kanadski ribari dobijaju subvencije od kanadske vlade.
-