Masivna zvezdana jata se brže pojavljuju
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Zvezde
Astronomi su pomoću svemirskih teleskopa Džejms Veb i Habla detaljno proučili hiljade mladih zvezdanih jata u četiri obližnje galaksije, u različitim fazama evolucije. Otkrića pokazuju da masivnija zvezdana jata brže izlaze iz oblaka u kojima se rađaju, čisteći gas i osvetljavaju galaksiju ultraljubičastim svetlom.
Zvezda WOH G64 se sprema za spektakularni kraj?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Zvezde
Ovakva promena temperature ... je direktno kršenje očekivanog zvezdanog ponašanja i jasan signal da su unutrašnji procesi koji održavaju ovog džina postali haotični i nestabilni.
Pročitaj više: Zvezda WOH G64 se sprema za spektakularni kraj?
Astronomi pronašli atmosferu koja ne bi trebalo da postoji
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Planete patuljci
Daleko iza orbite Neptuna, gde Sunce više nije toplo lice dana već samo jedna neobično sjajna zvezda na crnom somotu, prostire se Kajperov pojas. To je mračna granica našeg sistema, carstvo ledenih relikvija koje milijardama godina miruju u apsolutnoj tišini. Decenijama smo verovali da razumemo fiziku ovih udaljenih svetova: ako je telo malo, njegova gravitacija je preslaba da zadrži gasove. Atmosfere su, mislili smo, rezervisane isključivo za "teškaše" poput Zemlje ili barem Plutona.
Pročitaj više: Astronomi pronašli atmosferu koja ne bi trebalo da postoji
Mars mesec Fobos će se samouništiti brže nego što smo mislili
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Mars
Marsov najveći mesec, Fobos, nalazi se u sprali smrti. Dok se naš Mesec polako udaljava od Zemlje, Fobos neumitno pada ka Marsu.
Pročitaj više: Mars mesec Fobos će se samouništiti brže nego što smo mislili
Fon Nojmanove sonde
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
„Dovoljne su samoreplikujuće robotske sonde“ — često se kaže kao da je to jednostavno rešenje za širenje inteligencije kroz svemir. U pitanju je Fon Nojmanova sonda - hipotetička svemirska letelica sposobna za samoreplikaciju, dizajnirana da istražuje galaksiju tako što koristi sirovine na destinaciji za pravljenje sopstvenih kopija.
Astronomski kamp "Pod zvezdama" 2026
- Detalji
- Napisao: Miloš Deronjić
- Kategorija: Posmatranja
Neke stvari se sa nestrpljenjem iščekuju a jedna od njih je i dobro poznati letnji astronomski kamp za koji znaju svi ljubitelji astronomije.
Ajnštajn o kraju vremena
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Zapitajte se na trenutak: šta bi se desilo da možete da se trkate sa zrakom svetlosti? Verovatno ste čuli popularnu naučnu tvrdnju da vreme „staje” kada dostignete brzinu svetlosti. Ovo nije samo uzbudljiv scenario iz naučne fantastike; to je direktna posledica Ajnštajnovih teorija relativiteta. I dok nas ljudska radoznalost tera da zamišljamo međuzvezdana putovanja, realnost koju nam fizika nudi je daleko čudnija. Za svetlost, koncept „prolaska vremena” onako kako ga mi doživljavamo – kao niz sekundi koje otkucavaju – jednostavno ne postoji.
Artemis II: Stvarni momenti iz dubokog svemira
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
U ovom videu istražujemo 10 fascinantnih činjenica o misiji — od rekordnih udaljenosti i najsavremenije tehnologije, do ličnih trenutaka unutar letelice Orion koje većina ljudi nikada nije videla.
Pročitaj više: Artemis II: Stvarni momenti iz dubokog svemira
Kratak vodič kroz majsko nebo
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Posmatranja
Maj 2026. godine nudi nam poseban doživljaj: tri najsjajnije planete našeg sistema — Venera, Jupiter i Merkur — započinju svoj prefinjeni kosmički ples. Ovaj mesec nije samo obična prilika za posmatranje; to je jedinstven prozor u dinamiku Sunčevog sistema koji se pred nama menja iz noći u noć.
Zašto je prelazak Mlečnog puta prelepa, ali zastrašujuća nemogućnost
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Na vedroj noći, daleko od gradskog osvetljenja, ljudsko oko može spaziti bledu, meku traku svetlosti koja se proteže preko neba poput dima. Taj prizor deluje tiho i spokojno, kao nešto što je univerzum zaboravio da počisti. Naš mozak tu sliku arhivira kao udaljenu i bezopasnu lepotu, ali to je prva velika greška u percepciji. Ono što vidimo golim okom predstavlja svega 2.500 do 3.000 pojedinačnih zvezda, što je manje od 0,00001% onoga što zaista postoji.
Pročitaj više: Zašto je prelazak Mlečnog puta prelepa, ali zastrašujuća nemogućnost
Strana 21 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
