Saturnovi prstenovi su mlađi nego što mislite

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Saturn

Datum kreiranja: 11 Maj 2026

Činjenica da danas vidimo ove prstenove znači da živimo u izuzetno privilegovanom trenutku kosmičke istorije, posmatrajući fenomen koji je i privremen i relativno nov.

Pročitaj više: Saturnovi prstenovi su mlađi nego što mislite

Ima li života van Zemlje?

Detalji

Napisao: Miroslav Filipović

Kategorija: Život

Datum kreiranja: 28 Mart 2010

NEMA! Tako je na moje pitanje odgovorio učenik osmog razreda jedne lokalne sidnejske škole. Odričan odgovor me je jako iznenadio pa sam morao da pitam učenika zašto tako misli. Kao iz topa 14-togodišnjak je odgovorio: „Ja vanzemaljce nisam video!"

Pročitaj više: Ima li života van Zemlje?

Surova površina planete Kua'kua

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Vansolarne planete

Datum kreiranja: 10 Maj 2026

Teleskop James Webb (JWST) nam je nedavno otkrio surovu, ali fantastičnu površinu vansolarne planete LHS 3844 b. To je prvi put da možemo da vidimo neke vansolarne planete. I to je upravo fantastično.

Pročitaj više: Surova površina planete Kua'kua

Kada smo bliži Suncu: u podne ili uveče?

Detalji

Napisao: Draško Dragović

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: 03 Decembar 2020

• fizika

Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.

Pročitaj više: Kada smo bliži Suncu: u podne ili uveče?

Šta bismo videli pri brzini svetlosti?

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Fizika

Datum kreiranja: 09 Maj 2026

Istina je da je naše intuitivno poimanje kretanja kroz kosmos suštinski pogrešno. Ono što bismo zaista iskusili dok se približavamo brzini svetlosti prkosi svakodnevnoj logici i uvodi nas u svet gde se prostor skuplja, vreme rasteže, a samo nebo menja svoj oblik. Ovo nije samo teorijska vežba; to je duboki uvid u samu strukturu stvarnosti.

Pročitaj više: Šta bismo videli pri brzini svetlosti?

Najvažnija fotografija ikada snimljena

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: TV Astronomija

Datum kreiranja: 09 Maj 2026

Godine 1990, svemirska letelica pod nazivom Vojadžer 1 snimila je jednu od najmoćnijih slika u ljudskoj istoriji — Bledoplavu tačku.

Pročitaj više: Najvažnija fotografija ikada snimljena

Samoća galaksije: Zašto smo verovatno sami

Detalji

Napisao: Dragan Tanaskoski

Kategorija: Život

Datum kreiranja: 08 Maj 2026

To što svemir nije ispunjen Fon Nojmanovim sondama – samoreplicirajućim mašinama koje bi kolonizovale galaksiju za nekoliko miliona godina – nije dokaz da napredne civilizacije ne postoje. Naprotiv, to je jasan znak da su kosmičke daljine nepremostive. Njihovo odsustvo govori više o fizici nego o životu.

Pročitaj više: Samoća galaksije: Zašto smo verovatno sami

Zvjezdana spiralka u dobro poznatoj četvrti

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Galaksije

Datum kreiranja: 08 Maj 2026

Na ovoj novoj Slici mjeseca NASA/ESA-inog svemirskog teleskopa Hubble, u središtu pozornosti je jedna spiralna galaktika koja se iskri zvijezdama. NGC 3137 je od nas udaljena 53 milijuna svjetlosnih godina, a nalazi se u zviježđu Zračne Crpke (Antlia). Kako nam je prilično blizu, ona nam pruža izvrsnu priliku za proučavanje životnog ciklusa zvijezda, a usto kroz nju istraživači mogu proučavati galaktički sustav sličan našem.

Pročitaj više: Zvjezdana spiralka u dobro poznatoj četvrti

Zašto je tišina u svemiru postala još strašnija

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Život

Datum kreiranja: 08 Maj 2026

Mlečni put je imao milijarde godina da proizvede napredne civilizacije. Pa ipak, dok posmatramo zvezdano nebo, suočeni smo sa zaglušujućom, gotovo uvredljivom tišinom. To je suština Fermijevog paradoksa: „Gde su svi?“ Umesto da samo nagađamo o postojanju vanzemaljaca, novi naučni rad koji analizira teorijska fizičarka Sabine Hossenfelder preokreće perspektivu. Tišina više nije samo odsustvo zvuka; ona je podatak koji, kada se provuče kroz matematičke modele, sugeriše mračnu budućnost za čovečanstvo. Ako je galaksija zaista prazna, ta praznina nam šalje poruku koju možda nismo spremni da čujemo. 

Pročitaj više: Zašto je tišina u svemiru postala još strašnija

Jonski motori i nuklearna energija vode do Marsa

Detalji

Napisao: Astronomski magazin

Kategorija: Oprema

Datum kreiranja: 07 Maj 2026

Dok klasične rakete izbacuju ogromnu masu sagorelih gasova pri relativno malim brzinama, jonski motori koriste električnu energiju za ubrzavanje naelektrisanih čestica do ekstremnih brzina.

Pročitaj više: Jonski motori i nuklearna energija vode do Marsa