Može li iPhone da radi u kosmosu van ISS?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Zanimljivosti
Čudno, ovo je zapravo nešto što je NASA već testirala. Ispostavilo se da su sve stvari koje konzumenti žele od svojih telefona – malo i lagano kućište, izdržljivost, brz CPU, dobra kamera – takođe stvari koje je korisno imati u satelitskom računaru za kontrolu leta.
Različiti, neprilagođeni
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Blog
Moj brat Dušan uspešno živi i radi već decenijama u Americi. Bio je vanserijski inženjer, biznismen, sportista, a sad je 'ajmo reći, penzioner. Ima dva zlatna sina ali Bog je hteo da jedan bude izuzetan. Ivan ima IQ daleko iznad proseka, čita k'o mašina već godinama knjigu dnevno, ima memoriju kao Google, ništa ne zaboravlja, mozak Magnusa Karlsena... Nažalost on ima posebnu vrstu autizma poznatu kao Aspergerov sindrom.
Koji je najstariji satelit koji još uvek radi?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Bila je 1958. i Amerika se očajnički trudila da parira SSSR-u u kosmosu. Posle serije neuspeha, nikako nisu uspevali da se dokopaju orbite, iako su Sovjeti već poslali Lajku. Kada su konačno uspeli, bio je to više blam jer je sovjetski lider Hruščov slavodobitno izjavio da je Amerika uspela da pošalje pomorandžu u kosmos a da su njihovi sateliti bili teži od 1320 kg. Taj zapravo drugi po redu američki satelit se zvao 'Vanguard 1', ali gle čuda – on je još u kosmosu!
Pročitaj više: Koji je najstariji satelit koji još uvek radi?
Koliko traje dan na Marsu?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Mars
Mars ima vrlo sličan dnevni ciklus kao naša planeta. Njegov siderički dan traje 24 časa, 37 minuta i 22 sekunde, dok tzv. solarni dan traje 24 časa, 39 minuta i 35 sekunde. Zato je Marsov dan, nama poznat kao 'sol', približno 40 minuta duži od dana na Zemlji.
Šta su to nove, supernove, kilnove i hipernove? Znate li razliku
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Zvezde
Kada je posmatrao zvezdano nebo jedne noći 1573. godine Tiho Brahe, najveći posmatrač predteleskopse ere, uočio je jednu potpuno novu zvezdu, pa ju je tako i nazvao: „nova zvezda“, ali na latinskom koji je u ono vreme bio službeni jezik nauke: „nova stella“. Taj naziv se primio za sve nove zvezde, tj. one koje blesnu na nebu i potom se polako ugase.
Pročitaj više: Šta su to nove, supernove, kilnove i hipernove? Znate li razliku
Zašto 'Voyageri' ne šalju jednom godišnje panoramski set slika?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Opet ja o 'Voyagerima'. Valjda je svakom (ili bar manjini) jasno da su mi te letilice samo zgodna prilika i povod da kažem nešto zanimljivo o kosmosu i ovim našim sondama koje već decenijama jezde po bezdanu. Napraviti pre pola veka mašinu na nuklearni pogon, koja je uradila više za istraživanje solarnog sistema od svih sondi i teleskopa zajedno, jeste nešto neverovarno. Napraviti šporet koji radi u garaži pola veka je kuriozitet, a sondu koja prelazi 3,5 AJ godišnje je... šta?
Pročitaj više: Zašto 'Voyageri' ne šalju jednom godišnje panoramski set slika?
Da li su američke kosmičke snage i dalje aktivne?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Kosmičke snage Sjedinjenih Država (USSF) su grana kosmičkog servisa Oružanih snaga SAD, jedna od osam američkih uniformiranih službi i jedina nezavisna kosmička snage na svetu. Zajedno sa svojom sestrinskom podružnicom, američkim ratnim vazduhoplovstvom (USAF), kosmičke snage su deo Ministarstva vazdušnih snaga, jednog od tri vojna odelenja pod civilnom upravom unutar Ministarstva obrane. Kosmičke snage, preko Ministarstva vazduhoplovstva, nadzire Sekretar ratnog vazduhoplovstva, civilni politički postavljenik koji odgovara ministru odbrane, a imenuje ga predsednik uz potvrdu Senata. Kosmičke snage su najmanju američki naoružani rod, koji ima samo oko 6500 vojnog personala i 77 (prijavljenih) operativnih kosmičkih letilica. Najveći deo njih čine vojne satelitske komunikacione konstelacije, sateliti za praćenje tuđih satelita i kosmičkog otpada, vojni kosmoplovi X-37B, GPS sateliti, presretački projektili sistema za rano upozoravanje, mreža satelita za špijuniranje i mreža za 'satelitsku kontrolu', šta god to značilo.
Pročitaj više: Da li su američke kosmičke snage i dalje aktivne?
Davinči+ i Veritas - misije koje će istraživati Veneru
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Davinci+ and VERITAS - Missions that will explore the planet Venus
Davinci+ i Veritas su buduće NASA misije koje će krajem decenije posetiti planetu Veneru, sa ciljem da analiziraju geološki sastav kao i detaljan hemijski sastav atmosfere ove paklene planete spuštanjem atmosferske sonde na površinu . U ovom videu otkrićemo kako će izgledati ove misije, a videćemo i koje će misterije rešiti o planeti Veneri.
Pročitaj više: Davinči+ i Veritas - misije koje će istraživati Veneru
Naveća crna rupa u poznatom kosmosu
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Crne rupe
Najveća dosad pronađena crna rupa nosi šifru S5 0014+81, i ima masu od 40 milijardi M☉ (solarnih masa). To je svrstava relativno blizu teorijske gornje granice za masu koju neka crna rupa može steći konvencionalnom metodom akrecionog diska. Sa masom četiri Velika Magelanova oblaka, S5 0014+81 ima Schwarzschildov poluprečnik od 790 AJ (prečnik 1580 AJ), odn. oko 40 puta veći od Plutonove orbite.
Vrijeme je za povratak u budućnost
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Vreme
I ove godine putujemo kroz vrijeme
Strana 345 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
