Magnetni haos unutar galaksije Vrtlog
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Galaksije
Galaksija Messier 51 je jedna od najbolje proučenih spiralnih galaksija i omiljena meta astronoma amatera. Nalazi se na 31 miliona svetlosnih godina od u sazvežđu Canes Venatici (Lovački psi). Okrenuta je prema nama pod najboljim uglom tako da se izvanredno vide njeni kraci i oblaci gasa i prašine koji su fabrike za proizvodnju novih zvezda.
Planete Sunčevog sistema - Zemlja
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
Planets of the Solar System - Earth
Ukratko o našoj planeti: kako je nastala, kako se razvijala, koje su njene glavne karakteristike, kada je nastao život…
Koji je prvi cvet odleteo u kosmos?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Još pre pet godina, zapovednik Ekspedicije 46 međunarodne orbitne stanice (ISS) Scott Kelly objavio je tweet u kojem je pokazao ono što je trebalo da bude prvi cvet u kosmosu (inače, primerak je bio iz roda cinija). Svako ko zna išta o kosmičkoj trci zna da je to bila laž, jer je tokom proteklih decenija bilo na desetine eksperimenata s orbitnim skivenosemenicama. Kao što je bilo logično za očekivati, vest je praktički odmah odjeknula u ruskim medijima i mnogi su ogorčeno odgovorili da, zapravo, malerozni Kelijev cvet nije prvi u kosmosu. Ova čast pripada cvetovima vrste Arabidopsis thalianaa posadili su ga kosmonauti Anatoli Berezovoj i Valentin Lebedev u avgustu 1982. na stanici 'Saljut 7'. Ali najsmešnije je bilo to što Kelijev cvet ne da nije bio prvi cvet u kosmosu, već da nije bio ni prvi na ISS!
Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
Decenijama postoji ideja veštačke superinteligencije koja uništava čovečanstvo, i sretali smo je najčešće u SF romanima i filmovima. Ali tim problemom se bave i naučnici. Oni su upravo doneli presudu o tome da li ćemo moći da kontrolišemo računarsku superinteligenciju. Odgovor je: Gotovo definitivno ne.
Pročitaj više: Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati
Kako je nastao Sunčev sistem i zašto postoji podela planeta na terestričke i gasovite?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: TV Astronomija
How did the solar system form and why do we have a division into terrestrial and gas giant planets?
Kako je nastao Sunčev sistem, zašto postoje terestričke i gasovite planete, zašto su se neke planete pomerile tokom istorije, kako su nastali sateliti…
Orionova maglina (M42)
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Fotografija
ORIONOVA MAGLINAspada u najinteresantnija i najpopularnija mesta u svemiru i za profesionalne astronome i za amatere, a naročito za astrofotografe.
Ovde tu maglinu vidimo na fotografiji Anđelka Glivara.
Jedna slika, milion galaksija
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Opservatorije
Nasin sledeći teleskom Nancy Grace Roman Space Teleskop ima isti otvor objektiva od 2,4 m, kao i Hubble, ali moći će da fotografiše područje neba najmanje 100 puta veće od Hubbla sa istom oštrinom slike. Među mnogim stvarima koja će omogućiti takav široki pogled na kosmos, astronomi razmatraju i mogućnosti da sa novim teleskopom snime ultra-duboko polje. Na toj slici bi se moglo naći čak i milion galaksija. Takvo istraživanje moglo bi otkriti nove uvide u širok spektar tema od formiranja zvezda do načina na koji se galaksije grupišu u klastere.
Analema
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Posmatranja
Iako je astronomija danas visokotehnološka nauka, barata sa mnogim starogrčkim frazama. Jedna od njih je i analema (grč. ἀνάλημμα), krivulja u obliku izdužene osmice koja prikazuje položaj Sunca na nebu tokom godinu dana, posmatrano sa istog mesta u isto vreme. Analema koja u sebi sadrži slike pomračenja Sunca zove se tutulema.
'Junona' će da nastavi da otkriva Jupiterove tajne do 2025.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Jupiter
Nasina sonda 'Junona' je trenutno jedini ljudski artefakt koji kruži oko jedne od divovskih planeta Sunčevog sistema. Lansirana 2011, ušla je u orbitu Jupitera 5. jula 2016. i postala prva sonda sa solarnim pločama oko neke divovske planete. Međutim, kvar glavnog motora sprečio je postavljanje sonde u naučnu orbitu perioda od 14 dana, te se nasukala u privremenu orbitu od 53,4 dana, vrlo eliptičnu, s perijovijumom od 5000 km i apojovijumom od 8,1 milion km. Ovaj neuspeh je naterao Nasu da u potpunosti preispita misiju. Bilo je potrebno produžiti primarnu misiju do juna 2021. kako bi sonda uspela da izvrši planirane 34 orbite oko Jupitera, četiri puta duže nego što je prvobitno planirano. 2016. nije bilo jasno hoće li 'Junona' uspeti da izdrži intenzivno zračenje u Jupiterovoj orbiti do 2021. godine, ali ipak jeste. Obzirom na dobre performanse sonde, NASA je odlučila da produži 'Junoninu' primarnu misiju do septembra 2025. (naravno, pod pretpostavkom da će sonda preživeti do tada).
Pročitaj više: 'Junona' će da nastavi da otkriva Jupiterove tajne do 2025.
Astronomske zimske radosti
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Fotografija
13. januara 2021.
Zima je rajsko razdoblje za astronome. Noći su duge. Atmosfera počesto pogodna za opažanja i snimanja. Temperature u minusu pogoduju tehnici u riješavanju problema vrućih pixela. Evo kako to izgleda u Zagorju.
Strana 447 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
