NGC 1514 se nalazi u sazvežđu Bika, na oko 1 500 svetlosnih godina od Zemlje. Vilijamu Heršelu je 1790.godine izgledala kao magličasti oblak dubokog neba.
Do sada najdetaljniju sliku ove planetarne magline snimio je MIRI (Mid-Infrared Instrument) na svemirskom teleskopu Džejms Veb (STDžV), u srednjem infracrvenom svetlu.
Gas i prašina potiču od umiruće zvezde u centru magline. Njeni prstenovi su otkriveni 2010. godine.
Binarni sistem zvezda (sa difrakcionim šiljcima) je formirao ovu scenu tokom najmanje 4 000 godina i nastaviće da je menja u narednim milenijumima. Zvezde sa devetogodišnjom orbitom su uvijene u luku narandžaste prašine.
Jedna od zvezda, nekada nekoliko puta masivnija od našeg Sunca je glavna u ovoj sceni. Kada su se njeni spoljni slojevi potrošili, ostalo je njeno vruće, kompaktno jezgro, kao beli patuljak, a njeni vetrovi su oduvali taj materijal u tanke školjke.
Kada je ova zvezda bila na vrhuncu gubitka materijala njen pratilac joj se približio, što je rezultiralo ovim neobičnim oblicima. Umesto da proizvede sferu ova interakcija je formirala prstenove.
Dva prstena magline su neravnomerno osvetljena, izgledajući više difuzno u donjem levom i gornjem desnom uglu. Ultraljubičasto svetlo belog patuljka zagreva zrna prašine prstenova dovoljno da ih Veb detektuje.
STDžV je otkrio kiseonik u ružičastom centru, na ivicama mehurića. Nisu otkriveni ugljenik i policiklični aromatični ugljovodonici, uobičajeni u planetarnim maglinama. Složeniji molekuli možda nisu imali vremena da se formiraju zbog orbita binarnih zvezda, koje su pomešale izbačeni materijal.
Svetlo plava zvezda dole levo, sa nešto manjim difrakcionim šiljcima od centralnih zvezda je bliže nama i nije deo ove scene.
https://esawebb.org/news/weic2508/
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari