Metan u međuzvezdanoj kometi 3I/ATLAS

Svemirski teleskop Džejms Veb je tokom nedavnog posmatranja komete 3I/ATLAS snimio  prvi hemijski otisak ovog međuzvezdanog objekta.

Kompozitna slika prikazuje međuzvezdanu kometu viđenu instrumentom za srednji infracrveni spektar (MIRI) u tri različite svetlosne talasne dužine koje detektuju vodu, ugljen-dioksid i metan, u gasovitom stanju.

Vodena para se širi daleko izvan jezgra jer se veći deo oslobađa iz ledenih zrnaca u okolnoj komi, dok su ugljen-dioksid i metan koncentrisani blizu jezgra komete.

Veb je obavio posmatranja dok se kometa vraćala iz Sunčevog sistema nakon što je obišla Sunce. Prvo posmatranje je obavljeno 15. i 16. decembra, kada je kometa bila udaljena oko 330 miliona km od Sunca. Drugo posmatranje je od 27. decembra, kada je kometa bila udaljena oko 380 miliona km od Sunca.

Po prvi put je na međuzvezdanom posetiocu Veb direktno detektovao gas metan. Metan je tek sada primećen kod komete 3I/ATLAS, što sugeriše da se nalazi ispod površine glave komete. Na taj način je ostao zaštićen od isparavanja sve dok toplota od bliskog prolaska komete do Sunca nije stigla do dubljih delova ledenog omotača. Količina metana u odnosu na vodu je iznenađujuće visoka i na nivou koji je redak u našem Sunčevom sistemu.

Vebova posmatranja su potvrdila da je kometa 3I/ATLAS i dalje neobično bogata ugljen-dioksidom, oslobađajući daleko više ugljen-dioksida u odnosu na vodu u poređenju sa tipičnim kometama Sunčevog sistema.

Oba ova nalaza ukazuju na drugačije okruženje i hemiju formiranja od velike većine kometa koje su se formirale unutar našeg Sunčevog sistema.

Veb je posmatrao kometu 3I/ATLAS koristeći MIRI-jev spektrometar srednje rezolucije, moćan instrument dizajniran da razloži infracrvenu svetlost na njene komponente. Ovaj spektrometar pruža spektar u svakoj tački na malom delu neba, omogućava merenje prisutnih gasova i vizualizuje njihovu raspodelu oko jezgra komete.

Izvor: ESA

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

Šta je to geoid?

GEOID ILI KROMPIR?