Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Lovel je bio sasvim siguran u postojanje kanala. Bio je ubeđen da kanale gradi visokorazvijena i mudra civilizacija kako bi sa ledenih polova dovela vodu u suve ekvatorske predele. Kanali su dugi i 3000 km i Marsovcima su bile potrebne snažne crpke da poteraju toliku vodu preko planete.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Nema pouzdanih podataka o tome kada je i kako pronađen magnetni kompas, ali se svi slažu da su stari Kinezi bili ti koji su mnogo pre Nove ere, po nekima čak 500 godina pre Hrista, prvi koristili neku vrstu takvog kompasa. Najraniji zapis da je korišćen u navigaciji potiče iz knjiga iz 1117. godine takozvane Nove ere.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Obnovljeni tekst: Uglavnom sve što smo do sada lansirali, na ovaj ili onaj način je ostalo u heliocentričnom sistemu. Zato svaka čast izuzecima, a ovaj tekst je posvećen toj šačici hrabrih.
Pročitaj više: Spisak veštačkih objekata koji su napustili Sunčev sistem
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Istorija
Ovo je lista predmeta koje su Zemljani bacili ili meko spustili na Veneru – i zatim napustili jer su odslužili svoje. Na listi se ne nalaze manji predmeti kao što su padobrani ili toplotni štitovi.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Istorija
Znate li koliko tona raznih stvari su Zemjani poslali na Veneru?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Znate li koliko tona raznih stvari su Zemjani poslali na Veneru?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
O tome šta je sve Zemlja bacila ili meko spustila na Mesecpisali smo 2010. pa zatim 2020. godine. Od tada je bilo novih misija na Mesec, a pojavile su se i nove zemlje koje su hitnule nešto svoje opreme i skalamerije, na našeg kosmičkog suseda. Došlo je, dakle, vreme da osvežimo našu listu veštačkih stvari koje su sa Zemlje poslate na Mesec.poslate na Mesec.
Pročitaj više: Stvari koje su Zemljani bacili na Mesecu (2023)
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Istorija
Na današnji dan, 04.10.1957., u popriličnoj tajnosti sa raketodroma u nedostupnoj unutrašnjosti Rusije put zvijezda krenula je moćna raketa (R-7, popularno zvana „semjorka”) i u Zemljinu orbitu postavila prvi umjetni Zemljin satelit; Sputnik 1.
- Detalji
- Napisao: Jozef Šuštar
- Kategorija: Istorija
Lansiranje novih sondi na Mesec je pobudilo interesovanje za letove na Mesec, kao i podsećanje na ranije letove, pogotovo one sa ljudskom posadom.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Posle početnih uspeha, misije 'Apolla' sa posadama su postale rutinske i dosadne. Sve manje ljudi je pratilo lansiranja, a još manje tok i naučne rezultate. Ni misija 'Apolla 15' nije izašla iz tog šablona, iako je prva donela rover na Mesec a na zemlju donela 77 kg kamenja. Ipak, monotoniju su razbili novinari kada su provalili da su astronauti tajno prošvercovali 641 poštnsku koveratu u kosmos koje su hteli da privatno prodaju dileru iz Zapadne Nemačke. Svaki od astronauta je trebao da dobije oko 40.000 današnjih dolara. Izbio je skandal i nijedan od njih više nikad nije poleteo, bar ne u kosmos, a kasnije je otkriveno da su svi prethodni astronauti radili slično. Danas je samo jedan od članova posade 'Apolla 15' živ.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
